Objavljeno

Konstruktivni principi koji unapređuju život

TIM Centar i ove godine u saradnji sa Kulturnim Centrom Novog Sada realizuje razvojni projekat “Budi Bolji”. Već četvrtu godinu zaredom svi naši zainteresovani sugrađani imaće priliku da prisustvuju besplatnim predavanjima na kojima predstavljamo konstruktivne principe unapređenja kvaliteta života. Kao i do sada, predavanja su usmerena na vitalne aspekte funkcionisanja na poslu, u partnerskim odnosima, u porodici i prema sebi.

Ciklus započinjemo 13. oktobra, predavanjem usmerenim na unapređenje našeg poslovnog funkcionisanja koje drži Dragana Okanović, psiholog, edukator i konsultant iz oblasti ljudskih resursa. Dragana će pričati na temu Lepše je sa (organizacijskom) kulturom. Kako uskladiti lične i kompanijske vrednosti?“.

Decembar mesec posvetili smo realizaciji ciljeva. Naše drugo predavanje na temu „Budi bolji samom sebi – Od laganja (samog sebe) do odlaganja“ drži Jana Kukić, psiholog, edukator i konsultant iz oblasti ljudskih resursa. Predavanje se održava 8. decembra i namenjeno je svima koji žele da svoje ciljeve ne odlažu ponovo za narednu godinu.

Ukoliko želite da unapredite svoje funkcionisanje u domenu roditeljstva, naše treće predavanje je upravo namenjeno tome i održava se 9. februara. Olja Dukić i Jela Srdanović Maraš, specijalisti medicinske psihologije, psihoterapeuti i edukatori govore na temu: „Dileme u roditeljstvu: kako izbeći osećanje krivice?“.

Poslednje predavanje u ciklusu održava se na proleće, koje smo rezervisali za temu ljubavi, tj. partnertnerske relacije. Ako vas interesuje Koji je put do zdrave veze?”, dođite na predavanje 6. aprila, koje drži Dragana Jelić, psiholog, edukator i konsultant iz oblasti ljudskih resursa.

Predavanja počinju u 19h, u Kulturnom Centru Novog Sada,

u ulici Katolička porta 5.

Objavljeno

Nesuicidalno samopovređivanje (NSSP) među mladima je značajan javnozdravstveni problem, kako u svetu, tako i kod nas. I pored toga što se smatra prolaznim fenomenom koji se javlja u adolescenciji, povezanost sa suicidom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i brojnim drugim psihičkim poremećajima, čini ga važnom temom kojom se treba baviti i za koju su još uvek vezane brojne kontraverze.

Postoje razna tumačenja kao i brojne predrasude o uzrocima nesuicidalnog samopovređivanja među mladima. Neki ovo ponašanje osuđuju jer smatraju da je uzrok ponašanja manipulativnost, te misle da ovim osobama zbog toga ne treba ni pomagati i kao osnovnu strategiju predlažu ignorisanje ovog ponašanja. Druga krajnost su oni koji uzrok bilo kog vida samopovređivanja vide u ozbiljnim psihičkim poremećajem koji zahtevaju urgentno psihijatrijsko lečenje. Nije retkost da su zablude i predrasude, kao i nepoznavanje uzroka i faktora rizika prisutne i među stručnjacima koji rade sa mladima. Daćemo pregled nekih najnovijih rezultata istraživanja iz ove oblasti.

Demografski faktori: NSSP se najčešće javlja u srednjoj adolescenciji i postepeno iščezava ulaskom u mlađe odraslo doba. Zašto? Adolescencija je sama po sebi rizična za pojavu NSSP jer je vulnerabilna faza razvoja,koju karakteriše impulsivnost i emocionalna reaktivnost. Pored godina, rizičnim faktorom se smatra i pol. Ženski pol je skloniji ovom ponašanju, naročito zasecanju kože oštrim predmetom. Među muškarcima je najučestalije udaranje pesnicom ili drugim delovima tela o zid.
Socijalni faktori: Vršnjačko nasilje je jedan od najznačajnijih rizičnih faktora za pojavu NSSP.
Dva longitudinalna istraživanja su pokazala da je vršnjačko nasilje u detinjstvu i ranoj adolescenciji u poređenju sa roditeljskim zlostavljanjem i zanemarivanjem, nosilo veći rizik za pojavu NSSP. Druge studije su ukazale na značajan uticaj socijalnog okruženja „epidemija samopovređivanja kao zarazna bolest među mladima“, tj pojavu NSSP među članovima istog društva ili pod uticajem medija. Zaključak tih studija je da početak NSSP može biti pod značajnim uticajem okruženja (uticaj prijatelja, poznanika koji se samopovređuju, uticaj subkulture/gotik, emo ili uticaj medija, interenta) ali je održavanje ovog ponašanja povezano sa intrapersonalnim faktorima koji se razvijaju tokom vremena. Socijalni pritisak i stigma su razlog za veći rizik od NSSP kod osoba koje nisu heteroseksulane orjentacije.

Utacaj medija: Godišnje se na googl-u 42 miliona puta pretraže termini koji su u vezi sa NSSP. Najgledanijih 100 videa na you tube-u koji sadrže NSSP sadržaje su pregledani preko 2 miliona puta. Nedavno istraživanje ukazuje da je jedna trećina mladih sa iskustvom NSSP uzrasta od 14 do 25 godina pomoć potražila upravo putem interneta. Tako da aktivnosti na internetu vezane za NSSP mogu biti od pomoći (smanjuje se socijalna izolacija, podrška za oporavak, smanjuje se želja za samopovređivanjem) ali mogu biti i potencijalno opasne (okidač za samopovređivanje, socijalno potkrepljenje samopovređivanja). Buduća istraživanja bi trebalo da istraže koje mere su potrebne da bi se osnažili pozitivni efekti a smanjili potencijalno štetni uticaji internet aktivnosti.

Neurobiološki faktori: Rezultati istraživanja neurobioloških osnova NSSP kod mladih ukazuju na izmenjen obrazac regulacije hipotalamo-pituitarno-adrenokortikalne osnove (koja je uključena u ljudski odgovor na stres). Druge studije su se bavile funkcionalnom magnatnom rezonancom (fMRI) i našle razliku u diferencijaciji limbičkog sistema kada se procesiraju emocionalni stimulusi. Rezultati studija koje su istraživale percepciju i procesuiranje fizičkog bola su inkonzistentni, jedno istraživanje ukazuje na povišen nivo praga za bol kod osoba sa NSSP, dok druga slična istraživanja nisu našla ovu razliku ali se smatra da je endogeni opioidni sistem jedan od bioloških faktora koji je važan za razumevanje nastanka i održavanja samopovređivanja.

Objavljeno

    Povratak na posao nakon godišnjeg odmora ima svoje čari, uzbuđenja i izazove skoro kao i sam odmor. Ali, šalu na stranu. „Odakle da počnem sad? Kako da uhvatim korak sa ostatkom tima?“ su samo neka od pitanja koja po povratku u kancelariju počnu da nam zuje kroz glavu i koja čine da nam taj divni efekat odmora prohuji s vihorom. Ukoliko ste pre odlaska na odmor unapred planirali aktivnosti i obaveze koje vas dočekuju, na taj način ste olakšali sebi povratak i vraćanje u ritam. Ako se ipak desilo da to niste odradili, vrlo verovatno da po povratku nećete znati od kog posla pre da počnete. Jedan od mogućih scenarija je da tada polako počinje da se stvara jedan haos u vama i oko vas, jedan uragan koji vas uvlači u svoj kovitlac trke i frke. Ok, u realnosti se i to se dešava, ali ono što mi možemo da uradimo u tim situacijama jeste da budemo konstruktivni i potrudimo se da minimiziramo sav taj stres.

    Jedno od rešenja je da se držimo naše radne rutine: vraćamo se našim proverenim radnim navikama (a u to spada i ispijanje prve kafe na poslu, pregledanja zatrpanog inboxa, pisanje to-do liste i sl). Važno je da pravilno postavimo zadatke od prioriteta, ali i da planiramo i unapred znamo kako da radimo (i da se odmaramo).

    Mi u TIM Centru smo napravili radnu strategiju, pa delimo sa vama kako će da izgleda naš plan – plan edukacija koje održavamo ove jeseni.

OKTOBAR

Edukacija

Datum početka

Broj susreta

Mesto održavanja

Samopovređivanje adolescenata

07.10.

1

Novi Sad

Asertivni trening – osnovni nivo

09.10.

8

Novi Sad

Asertivni trening – napredni nivo

18.10.

7

Novi Sad

Racionalno emotivna i kognitivno bihejvioralna terapija dece i adolescenata

19.10.

4

Beograd

Samopovređivanje adolescenata

28.10.

1

Beograd

NOVEMBAR

Promo radionica Treninga za trenere

22.11.

1

Novi Sad

Obuka za sprovođenje profesionalne selekcije

23.11.

2

Novi Sad

Objavljeno

” Ja stvarno ne znam šta više da radim! Danas sam poslala CV bukvalno na sve oglase koji imaju i koji nemaju veze sa mnom!”
” To je sve namešteno! Poslala sam CV na 10 oglasa, nijedan odgovor nisam dobila!”
” Došla sam do finalnog kruga i opet je neko drugi dobio posao!”
” Zamisli, oni hoće da prva tri meseca radim po maloprodajama. Pa nisam za TO završavala fakultet!”
” Ne mogu više da sedim kod kuće, odlepiću…”
” Već šest meseci ne mogu da nađem posao, ja sam potpuno nesposoban…”
” Nije fer, toliko sam se trudila tokom faxa, da bih sad sedela kod kuće…”
” Ovde ako nemaš vezu, džaba ti sve…”
” On ništa ne radi da mi pronađe posao, a toliko ljudi poznaje.”

Osećaj nepravde, tuga, bes, krivica, nezadovoljstvo, strah, bespomoćnost…

Ako nisi imao tu sreću da se zaposliš odmah posle škole, ako si nekada ostao bez posla, verujem da si izgovorio bar neku od ovih rečenica. Verujem da si bar jednom osetio bes, tugu, razočaranje…

I to je OK. Posao je veoma važan deo našeg života – Jovanu zbog egzistencije, Mariji zbog lične ispunjenosti, tebi zbog tvojih razloga.

Kada se nalazimo u situaciji koja nam ne odgovara, kada učestvujemo u događajima koji nisu prijatni ili su ružni, kada je teško… normalno je da osećamo negativne, neprijatne emocije. I važno je da tada baš te emocije budu prisutne. One su adaptivne, što znači da nas teraju da se pokrenemo, da uradimo nešto kako bismo situaciju promenili. Bez njih, uvek bismo stajali u mestu. Lav bi nas bez po muke pojeo u džungli kada ga se ne bismo uplašili i počeli da bežimo.

Ipak, ako se njima prepustimo, ako traju dugo i stalno su prisutne, počinju da rade protiv nas. Šta mi onda da uradimo? Kako da neprijatne emocije učinimo našim saveznicima?

6 koraka do savezništva sa neprijatnim emocijama

  1. Daj sebi oduška – dozvoli sebi da osetiš tugu, bes, krivicu, nezadovoljstvo, da se uplašiš. OK je.
  2. E sad, kad si otplakao/izbesneo/odnervirao – akcija:

Usmeri se na cilj, tvoj cilj (Želim bilo kakav/tačno određeni/posao u struci/da budem „sam svoj gazda“…). Na primer, nemoj da konkurišeš na svaki oglas – konkuriši na ono što tebe zanima/ti možeš/ti znaš da radiš. Da li si komercijalista ili si računovođa? Na poslodavce često ostavlja loš utisak to što se neko prijavi istovremeno na nekoliko pozicija koje zahtevaju potpuno različita znanja i veštine.

  1. Proveri da li je cilj realan:

Na primer, ako želiš da radiš kao programer, a ne znaš ništa ili ne znaš dovoljno o programiranju, onda cilj Želim da radim kao programer i imam 2.000 EUR platu – nije realan. ALI, Želim da naučim Scala-u – jeste realan cilj. Nekada na putu do našeg velikog cilja, moramo ostvariti više malih pobeda, osvojiti više malih vrhova, pre nego što se popnemo na Everest.

Sada, kada imaš realan cilj:

  1. Napravi plan – šta mi je potrebno da bih se popeo na planinu zvanu Posao (ili Baštajposao)? Ispiši svaki korak i svaku potrebnu okolnost, svu potrebnu opremu.
  2. Uradi sve što je do tebe. Kontaktiraj, nauči, pitaj, prepravi, poboljšaj, uredi, idi lično, vežbaj kod kuće, traži priliku, stvori priliku, pomozi drugome, radi na sebi, radi nešto što voliš, iskoristi to što nemaš posao da istinski uživaš u hobiju, započni novi hobi, napravi posao od njega …
  3. I onda posmatraj – dok sve to radiš, bes, tuga, strah i ekipa moraće da odu na neko drugo mesto. Ako negde u ovom procesu zaškripi – vrati se korak nazad. Pa ponovi. Znaš kako je rekao Majkl Džordan: Propustio sam više od 9,000 pogodaka u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Čak 26 puta mi je bilo povereno da osvojim poene za pobedu, a ja sam ih promašio. Padao sam iznova, iznova i iznova u životu. I zato sam uspeo!

Dodatak za one kojima je teško da počnu

Ako ti je teško da se pokreneš, da napraviš taj prvi korak, hajde pomeri makar jednu nogu. Tu, dok sediš. Ili samo ustani. Znaš onu izreku: Ako želiš da pojedeš slona, moraš to učiniti zalogaj po zalogaj. Dakle, danas samo gricni. Pa onda i sutra. I prekosutra. Apetit će ti rasti vremenom, a slon će biti sve manji i manji J

Kada bi, na primer, želeo da naučiš nemački, a danas znaš samo Auf Wiedersehen, deluje nemoguće i jaaako teško. Ali, ako svakog dana naučiš pet reči nemačkog (ima ona super aplikacija), što je, recimo, 10 minuta svakog dana (dok čekaš da provri voda ili čekaš bus, u WC-u, pred spavanje…), onda ćeš za mesec dana, umesto Auf Wiedersehen znati 150 reči… Ha? Mislim 150 reči je oko 150 puta više od jedne. Pa ti vidi… Pa pomnoži sa šest meseci. Onda pomisli na prethodnih šest meseci. A ja sam sigurna da možeš svakog dana tome da posvetiš 10 minuta. I verujem da hoćeš. Mislim, videla sam Marka da je našao tih 10 minuta, a on je baaaš „težak“ po tom pitanju.

Svi zaposleni ljudi u jednom trenutku bili su nezaposleni i nezadovoljni zbog toga. Ono što im je svima zajedničko jeste baš za njih pravi cilj, baš za njih prava akcija. Posao se ne dobija (osim na „one“ načine, ali to je skroz bezveze). Posao se zarađuje i stvara.

Gricni slona. Pojedi mu uvo. Ipak ti se ne sviđa? Više voliš medvede? OK, ulovi medveda. Samo napred.

Mnogi su uspeli. Zašto sledeći ne bi bio baš ti?

Objavljeno

Zamislite sledeću situaciju. Vodite tim od pet ljudi. Radite na izazovnim projektima i lepo organizujete posao. U timu je i Ana. Ana dobro radi svoj posao i važan je član tima. Međutim, često se dešava da agresivno razgovara sa kolegama. Posebno kada se rokovi približe. Ana to ne vidi kao veliki problem, jer situacija na kraju rezultira uspehom. Ana i sama kaže za sebe da je „takva“ i članovi tima joj to tolerišu, ali je primetna lošija atmosfera i zatvorenost ostalih članova prema Ani.

Vaš zadatak je da rešite ovu situaciju.

U kojoj meri i na koji način je moguće uticati na ponašanje ljudi?

Iako smo svi mi slobodna bića i ponašamo se u skladu sa sopstvenom voljom i izborima, postoje određeni mehanizmi koji nas podstiču ili sputavaju. Svi smo, takođe, iskusili nekad u životu princip nagrade i kazne. Još su se početkom  prošlog veka psiholozi bavili ovim fenomenima, pa je Edvard Torndajk formulisao zakon efekta koji nam govori o tome da mi upravljamo svojim ponašanjem na osnovu posledica do kojih ono vodi. Kada ovo stavimo u organizacijski kontekst, dobijamo situaciju da su menadžeri ti koji primenjuju/ukazuju na posledice i na taj način (upravljaju) utiču na ponašanje ljudi. Međutim, u praksi često nailazimo na probleme u ovom delu, nešto nam promiče.

Kako funkcioniše primena ovih mehanizama u praksi?

Potkrepljenje, koje se u praksi često poistovećuje sa nagradom, je aktivnost koja sledi neko ponašanje i koja vodi pučvršćivanju nekog ponašanja.

Ono može biti pozitivno, u formi nagrade. Na primer, kada Ana lepo iskomunicira neku situaciju sa kolegama, menadžer je pohvali pred svima. Pokrepljenje može biti i negativno, u smislu da obavljanje nekog ponašanja prevenira, odnosno sprečava pojavu nekog neželjenog ponašanja ili situacije. Primer: uradim posao na vreme i onda moj menadžer ne viče i ne stvara paniku.

Sankcija (kazna) ima za cilj da smanji učestalost, da ne kažem iskoreni, određeno ponašanje koje se smatra nepoželjnim. I tu postoje dve vrste: neprijatna posledica, kada na primer zbog kašnjenja sa rokovima dobijem smanjenje plate i uklanjanje prijatnih događaja/povlastica, kada mi se zbog kašnjenja sa rokovima ukine dodatni slobodni dan koji imaju svi zaposleni. U oba ova slučaja cilj je da se zaposlenima pošalje  poruka da određeno ponašanje nije korisno i da ga je bolje promeniti u korist konstruktivnijeg.

Da bi ovi mehanizmi dali željene efekte, treba još uzeti u obzir nekoliko ključnih principa.

Principi doslednosti i pravovremenosti – jasno komuniciranje unapred šta je potkrepljenje ili kazna za neko ponašanje i dosledno primenjivanje, u pravo vreme (nekada je to odmah nakon ispoljenog ponašanja, a nekada može da bude i odloženo). Ako želimo da naši zaposleni brzo usvoje neko ponašanje ili veštine, onda se preporučuje da se željeno ponašanje potkrepljue odmah nakon što se ispolji i da se primenjuje u kontinuitetu. U našem primeru bi to bila pohvala Ani svaki put nakon što lepo iskomunicira neku problemsku situaciju.

I sada kada sve ovo razumemo, da vidimo još jednom kako sve ovo da primenimo na našu situaciju sa početka. Zadatak menadžera je da kroz razgovor prvo utvrdi šta je uzrok određenog nepoželjnog ponašanja, pa tek onda da primeni odogovarajući mehanizam. Ako ne postoji motivacija za promenu, do promene neće ni doći. Ovaj deo često izostane u praksi, te se odmah latimo određenog mehanizma, koji se najčešće ispostavi kao pogrešan, a naš problem nastavi da se održava. Za nas je važno da kroz razgovor shvatimo suštinsku pozadinu nekog ponašanja, pa tek onda da primenimo odgovarajući mehanizam ili neku drugu intervenciju. U našem primeru ovakvo Anino ponašanje može da bude njena reakcija na stres, pa dolaskom do tog saznanja se mogu planirati neke druge akcije o kojima ne bismo razmišljali da smo puko krenuli sa primenom potkrepljenja ili kazne.

I kao što vic kaže da nije potreban nijedan psiholog da bi se promenila sijalica (jer kada bude spremna, promeniće se ona sama), tako i naš trud da utičemo na ponašanje ljudi treba da bude usmeren na traženje zajedničkog motiva zašto da se neko ponašanje promeni, a učenje na osnovu posledica nam može biti dobar saveznik u tome.

 

Objavljeno

Zamislite sledeću situaciju. Vodite tim od pet ljudi. Radite na izazovnim projektima i lepo organizujete posao. U timu je i Ana. Ana dobro radi svoj posao i važan je član tima. Međutim, često se dešava da agresivno razgovara sa kolegama. Posebno kada se rokovi približe. Ana to ne vidi kao veliki problem, jer situacija na kraju rezultira uspehom. Ana i sama kaže za sebe da je „takva“ i članovi tima joj to tolerišu, ali je primetna lošija atmosfera i zatvorenost ostalih članova prema Ani.

Vaš zadatak je da rešite ovu situaciju.

U kojoj meri i na koji način je moguće uticati na ponašanje ljudi?

Iako smo svi mi slobodna bića i ponašamo se u skladu sa sopstvenom voljom i izborima, postoje određeni mehanizmi koji nas podstiču ili sputavaju. Svi smo, takođe, iskusili nekad u životu princip nagrade i kazne. Još su se početkom  prošlog veka psiholozi bavili ovim fenomenima, pa je Edvard Torndajk formulisao zakon efekta koji nam govori o tome da mi upravljamo svojim ponašanjem na osnovu posledica do kojih ono vodi. Kada ovo stavimo u organizacijski kontekst, dobijamo situaciju da su menadžeri ti koji primenjuju/ukazuju na posledice i na taj način (upravljaju) utiču na ponašanje ljudi. Međutim, u praksi često nailazimo na probleme u ovom delu, nešto nam promiče.

Kako funkcioniše primena ovih mehanizama u praksi?

Potkrepljenje, koje se u praksi često poistovećuje sa nagradom, je aktivnost koja sledi neko ponašanje i koja vodi pučvršćivanju nekog ponašanja.

Ono može biti pozitivno, u formi nagrade. Na primer, kada Ana lepo iskomunicira neku situaciju sa kolegama, menadžer je pohvali pred svima. Pokrepljenje može biti i negativno, u smislu da obavljanje nekog ponašanja prevenira, odnosno sprečava pojavu nekog neželjenog ponašanja ili situacije. Primer: uradim posao na vreme i onda moj menadžer ne viče i ne stvara paniku.

Sankcija (kazna) ima za cilj da smanji učestalost, da ne kažem iskoreni, određeno ponašanje koje se smatra nepoželjnim. I tu postoje dve vrste: neprijatna posledica, kada na primer zbog kašnjenja sa rokovima dobijem smanjenje plate i uklanjanje prijatnih događaja/povlastica, kada mi se zbog kašnjenja sa rokovima ukine dodatni slobodni dan koji imaju svi zaposleni. U oba ova slučaja cilj je da se zaposlenima pošalje  poruka da određeno ponašanje nije korisno i da ga je bolje promeniti u korist konstruktivnijeg.

Da bi ovi mehanizmi dali željene efekte, treba još uzeti u obzir nekoliko ključnih principa.

Principi doslednosti i pravovremenosti – jasno komuniciranje unapred šta je potkrepljenje ili kazna za neko ponašanje i dosledno primenjivanje, u pravo vreme (nekada je to odmah nakon ispoljenog ponašanja, a nekada može da bude i odloženo). Ako želimo da naši zaposleni brzo usvoje neko ponašanje ili veštine, onda se preporučuje da se željeno ponašanje potkrepljue odmah nakon što se ispolji i da se primenjuje u kontinuitetu. U našem primeru bi to bila pohvala Ani svaki put nakon što lepo iskomunicira neku problemsku situaciju.

I sada kada sve ovo razumemo, da vidimo još jednom kako sve ovo da primenimo na našu situaciju sa početka. Zadatak menadžera je da kroz razgovor prvo utvrdi šta je uzrok određenog nepoželjnog ponašanja, pa tek onda da primeni odogovarajući mehanizam. Ako ne postoji motivacija za promenu, do promene neće ni doći. Ovaj deo često izostane u praksi, te se odmah latimo određenog mehanizma, koji se najčešće ispostavi kao pogrešan, a naš problem nastavi da se održava. Za nas je važno da kroz razgovor shvatimo suštinsku pozadinu nekog ponašanja, pa tek onda da primenimo odgovarajući mehanizam ili neku drugu intervenciju. U našem primeru ovakvo Anino ponašanje može da bude njena reakcija na stres, pa dolaskom do tog saznanja se mogu planirati neke druge akcije o kojima ne bismo razmišljali da smo puko krenuli sa primenom potkrepljenja ili kazne.

I kao što vic kaže da nije potreban nijedan psiholog da bi se promenila sijalica (jer kada bude spremna, promeniće se ona sama), tako i naš trud da utičemo na ponašanje ljudi treba da bude usmeren na traženje zajedničkog motiva zašto da se neko ponašanje promeni, a učenje na osnovu posledica nam može biti dobar saveznik u tome.

Objavljeno

Izreka kaže: „Ne goji se prase uoči Božića“, pa kako bismo dobro izgledali ovog leta, na vreme smo počeli da mislimo o tome. To znači da smo u proteklom periodu (još pre Božića) u TIMu posvećeno radili na našem novom vizuelnom identitetu.

Rezultat tog poduhvata jeste naš novi sajt koji objedinjuje sve ono na čemu smo vredno radili: novi logo, snimci kojima predstavljamo naše usluge i fotografije. Potrudili smo se da sajt tehnički usavršimo i dizajniramo tako da vama olakšamo snalaženje.

Takođe, na ovaj način svi oni koji nas do sada nisu posetili imaju priliku da se upoznaju sa našim timom i uslugama, kao i prijatnom, radnom atmosferom u TIM Centru. Kako biste lakše i brže došli do onoga što vama treba, naš novi sajt smo podelili na tri oblasti: usluge iz domena ljudskih resursa, edukaciju i psihoterapiju.

Ali, budimo realni. Nije sve u izgledu. Praćenjem novih trendova u psihologiji i vodeći računa o vašim potrebama mi smo u naš asortiman uvrstili i nove usluge.
Veoma nam je važno vaše mišljenje i zato vas pozivamo da se upoznate sa našim novitetima.

Šta kažete? Kako vam se čini? Mi nestrpljivo čekamo vaše komentare!  Otvoreni smo za sugestije i radujemo se daljoj saradnji.

Objavljeno

Bliži nam se leto. Ljudi sa radošću upijaju sunčeve zrake i širi se pozitivna atmosfera. Sada je pravo vreme da se kroz veći broj izazovnih aktivnosti članovi tima bolje upoznaju, razviju svoj tim i izvuku iz svog tima „ono najbolje“. Team building  programi su pravi način za to. Mi vam poklanjamo 20% na svaki team building program koji rezervišete do kraja juna.,  a organizovaćemo ga u vreme kada vama najviše odgovara (u slučaju da preferirate blagu jesen u odnosu na toplo leto).

Kako mi radimo?

Kod nas ne postoje gotova rešenja kako treba da izgleda jedan team building. Negujemo tri pristupa radu, možemo da kombinujemo pristupe i da napravimo program koji je baš po Vašoj meri. Bez obzira koja metodologija dominira, naša specifičnost je da svakoj temi pristupamo iz psihološkog ugla, tako da i zabava bude korisna zabava.

  1. Edukativno iskustveni pristup – NAUČITE

Kroz kombinaciju psiholoških znanja i iskustvenih, praktičnih, vežbi, učesnici imaju mogućnost da razvijaju svoj tim, kao i svoje kompetencije za bolje timsko funkcionisanje.

  1. Timski coaching – REŠITE

Cilj coaching pristupa podrazumeva rad na prevazilaženju timskih problema ili produkovanje novih ideja, a rezultat rada su uvek konkretni predlozi ili koraci ka boljem timskom funkcionisanju.

 

  1. Zabavno – kreativni pristup – ZABAVITE SE

Ova metodologija podrazumeva veliki broj aktivnosti koje su zabavno-kreativnog karaktera, kroz koje se učesnici bolje upoznaju, razvijaju veću pripadnost timu i zabavljaju se.

 

U našoj ponudi imamo pet vrsta team building programa koji mogu biti polazna osnova za rad, i to su:

  • Timski izazovi
  • TIM peva, zlo ne misli!
  • KreaTIMnost
  • Lov na blago
  • Team beering

Vi birate šta vam je najvažnije – mi Vam pomažemo da napravite svoju formulu!

Požurite da rezervišete svoje mesto, a mi vam svakako stojimo na raspolaganju za sva dodatna pitanja.

Čekamo Vas!

Objavljeno

Bliži nam se leto. Ljudi sa radošću upijaju sunčeve zrake i širi se pozitivna atmosfera. Sada je pravo vreme da se kroz veći broj izazovnih aktivnosti članovi tima bolje upoznaju, razviju svoj tim i izvuku iz svog tima „ono najbolje“. Team building  programi su pravi način to. Mi vam poklanjamo 20% na svaki team building program koji rezervišete do 15.06.,  a organizovaćemo ga u vreme kada vama najviše odgovara (u slučaju da preferirate blagu jesen u odnosu na toplo leto).

Kako mi radimo?

Kod nas ne postoje gotova rešenja kako treba da izgleda jedan team building. Negujemo tri pristupa radu, možemo da kombinujemo pristupe i da napravimo program koji je baš po Vašoj meri. Bez obzira koja metodologija dominira, naša specifičnost je da svakoj temi pristupamo iz psihološkog ugla, tako da i zabava bude korisna zabava.

  1. Edukativno iskustveni pristup – NAUČITE

Kroz kombinaciju psiholoških znanja i iskustvenih, praktičnih, vežbi, učesnici imaju mogućnost da razvijaju svoj tim, kao i svoje kompetencije za bolje timsko funkcionisanje.

  1. Timski coaching – REŠITE

Cilj coaching pristupa podrazumeva rad na prevazilaženju timskih problema ili produkovanje novih ideja, a rezultat rada su uvek konkretni predlozi ili koraci ka boljem timskom funkcionisanju.

 

  1. Zabavno – kreativni pristup – ZABAVITE SE

Ova metodologija podrazumeva veliki broj aktivnosti koje su zabavno-kreativnog karaktera, kroz koje se učesnici bolje upoznaju, razvijaju veću pripadnost timu i zabavljaju se.

 

U našoj ponudi imamo pet vrsta team building programa koji mogu biti polazna osnova za rad, i to su:

  • Timski izazovi
  • TIM peva, zlo ne misli!
  • KreaTIMnost
  • Lov na blago
  • Team beering

Vi birate šta vam je najvažnije – mi Vam pomažemo da napravite svoju formulu!

Požurite da rezervišete svoje mesto, a mi vam svakako stojimo na raspolaganju za sva dodatna pitanja.

Čekamo Vas!

Objavljeno

Organizacija kampa za decu je ogromna odgovornost, za mene najveća. Roditelji mi povere svoju decu na nedelju dana i moj glavni zadatak je da ih vratim zdrave i srećne, ali i da ih naučim nešto i da im obezbedim uslove za igru i samostalno učenje.

Deca se ne poznaju, ni ja ih ne poznajem dobro. Na početku uglavnom ne žele da sarađuju. Bune se što u šumi ima komaraca, zašto je za ručak grašak, toplo im je, hladno im je, ponekad se svađaju, negoduju…

A ja brinem. Brinem da li su svi na broju, da li će se neko prehladiti, povrediti, da li sam im obezbedila sve što je potrebno. Ovo je šesta godina programa. Dan pre kampa uvek sebi postavljam isto pitanje. Zašto ti ovo Bojana radiš? Da li ti je sav ovaj stres neophodan?! Svake godine mi se odgovor javlja u istom trenutku.

Poslednje veče pravimo logorsku vatru. Tada su već deca međusobno bliska. Tada smo pravi tim. Zajedno pevamo, znamo snage i slabosti jedni drugima, na taj račun se šalimo. Tada smo već postali važni jedni drugima. Neki su razvili simpatije, neki su pobedili svoje strahove, nekima je bilo teško bez porodice, ali su naučili da mogu da se oslone na sebe. To poslednje veče, kada deca odu na spavanje, a ja gasim logorsku vatru, mrtva umorna, ali srećna, znam odgovor na pitanje, zašto je ovo meni potrebno.

Kamp organizujem zato što iz dubine duše verujem da svako dete treba da zna da je dovoljno dobro da bi ga drugi prihvatili i da je dovoljno sposobno da se oslanja na svoje kapacitete. Da je ok biti različit, da svako ima svoje mesto, i ja među njima imam svoje mesto – na kampu pored logorske vatre. Sve to su važne lekcije koje na kampu u prirodi ubrzano učimo. Ja sam ih naučila sa izviđačima i želim da ta deca imaju istu priliku, a i da se ne lažemo, volim ono svoje mesto. Zato organizujem kamp svake godine.
Ove godine ću se isto pitati 22. Jula, ali znam da me odgovor čeka već 28. Jula nakon logorske vatre.

Više o kampu možete pogledati ovde, a ja vas čekam kod logorske vatre. 🙂