Objavljeno

“Zamisli neko se ubaci ispred tebe u red dok čekaš, a ti ne prećutiš!”

Rekla je oduševljeno učesnica jednog treninga koji sam vodila, dok smo razgovarali o asertivnosti.

Šta je asertivnost?

Baš to! Asertivni smo onda kada direktno i jasno izrazimo šta mislimo i kako se osećamo, a pri tome uvažavamo prava sagovornika i svoja prava. Da bismo još bolje razumeli koncept asertivnosti, uporedićemo ga sa pasivnim, pasivno – agresivnim i agresivnim ponašanjem. Za ovu priliku, analiziraćemo jednu poslovnu situaciju:

 

Kolega sa kojim blisko sarađuješ ti nije dostavio informacije koje su ti potrebne za rad do dogovorenog roka.

 

Pasivno ponašanje

Nesigurno se obraćaš kolegi da ga podsetiš na dogovor, a on odgovara “Biće, biće, radi nešto drugo dok ti ja ovo ne pošaljem”. Kažeš “ok” iako ti njegov odgovor uopšte ne odgovara i vraćaš se za svoj sto bez daljih pitanja.

 Kada se ponašamo pasivno cilj nam je da udovoljimo sagovorniku, da izbegnemo neprijatnost i potencijalni konflikt. Iz tog razloga se ne zalažemo za sebe i ne postavljamo granice, pa time narušavamo svoja prava i potrebe. U osnovi pasivnog ponašanja je strah i zabrinutost od reakcija drugih ljudi i posledica izražavanja svog mišljenja.

 

Pasivno – agresivno ponašanje

Govoriš kolegi ironično “E baš me zanima da li si ti nekad nešto uradio na vreme”, a kasnije komentarišeš situaciju sa ostalim članovima tima kolegi “iza leđa”.

Kada se ponašamo pasivno-agresivno cilj nam je da izbegnemo otvoreno izražavanje nezadovoljstva kako ne bismo morali da preuzmemo odgovornost za svoje poašanje. Umesto da komunicirmo direktno, biramo da ćutimo i da se durimo, da gunđamo, da upućujemo komentare kroz ironiju i sarkazam… U osnovi ovakvog ponašanja je osećanje povređenosti ili besa, ali i straha da to otvoreno iskomuniciramo.

 

Agresivno ponašanje

Ustaješ i glasno vičeš „JE L’ MOGUĆE DA SI OPET PROBIO ROK?! Stvarno si @~#$%#“!#! Ovo više ne dolazi u obzir! Od sada ćemo drugačije!

Kada se ponašamo na ovaj način cilj nam je da se izborimo za svoja prava na način koji ugrožava prava drugih, da ostvarimo ono što želimo, da pobedimo bez obzira kako to utiče na druge. Iako na ovaj način često zaista ostvarimo svoj cilj, dugoročno kreiramo lošu atmosferu i loše međuljudske odnose. Dominantno osećanje u osnovi je bes.

 

Asertivno ponašanje

Mirnim tonom govoriš kolegi “Molim te da mi proslediš informacije. Ovakve situacije mi predstavljaju problem i ometaju me u radu. Bilo bi dobro da ih dobijem u narednih dva sata kako bih obavio sve na vreme. Da li ti je to ok?”

Da se vratimo definisanju asertivnosti. Kada izaberemo da se ponašamo asertivno cilj nam je da se izrazimo, da se zauzmemo za sebe, za svoje potrebe i prava. Tada samopouzdano komuniciramo ono što mislimo, uz uvažavanje druge osobe. Osećamo zadovoljstvo ili nezadovoljstvo i preduzimamo korake ka ostvarenju svog (komunikacijskog) cilja.

 

Ako na trenutak razmislimo, primetićemo da svako od nas u svom iskustvu ima sva ova ponašanja, a da se ona razlikuju u zavisnosti od situacije i sagovornika. Međutim, kada izaberemo da se ponašamo asertivno, mi uzimamo stvari u svoje ruke, poboljšavamo interakciju sa drugim ljudima i povećavamo verovatnoću da ćemo ostvariti cilj ili rešiti problem.

Dakle, kada se sledeći put nađeš u izazovnoj komunikacijskoj situaciji, seti se:

  • ti biraš kako ćeš da se ponašaš
  • određene situacije nisu prijatne, ali uprkos tome možeš da se upustiš u komunikaciju
  • fokusiraj se na dugoročnu dobit
  • počni od malih koraka i vežbaj, vežbaj, vežbaj!

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.