Objavljeno

Ne zvuči kao tema koja vam prva padne na pamet kada razmišljate o poslu, ali emocije zapravo mogu da objasne važne individualne i organizacijske pojave. Bilo da si konobar, komercijalista, programer, menadžer, HR – direktna interakcija sa drugim ljudima je neizbežna, pa samim tim i angažovanost u različitim formama tzv. emocionalnog rada. Istina, nekom više nekom manje, svima bi nam koristile neke strategije za preživljavanje emocija koje (ne) osećamo.

Šta je to emocionalni rad?

Iako niste možda čuli za ovaj izraz, sigurna sam da imate dosta “emocionalnog radnog staža”. To su zapravo one situacije kada morate da potisnete svoje prave emocije, i da pokazujete prijatne, pozitivne emocije da biste na što bolji način obavljali svoj posao. Nije poželjno da si besan timlider, da si tužan dok komuniciraš sa klijentima, niti da budeš nervozna šalterska radnica. I šta onda radiš? Iz ove tačke možeš da kreneš u dva pravca: da odlučiš da menjaš svoje emocije samo površinski, samo onaj deo koji je drugima vidljiv ili da kreneš malo dublje i da promeniš način razmišljanja o situaciji u kojoj se nalaziš.

Dva puta regulacije emocija

Ako si krenuo prvim putem, šta možeš da uradiš?

  • Nabaciš osmeh i budeš ljubazan dok klijent ne ode
  • Pokušavaš što bolje da se skoncentrišeš na posao, da izguraš i ne misliš na ono što je u tvojoj glavi
  • Zatrpavaš se gomilom zadataka kako se ne bi bavio svojim emocijama

Zvuči poznato? I prilično naporno. Jer, kada to sve završiš, emocije su i dalje tu.

Šta još imaš na raspolaganju? Možeš da usmeriš pažnju na osećanje prijatnosti i zadovoljstva prilikom obavljanja aktivnosti u kojoj uživaš, kako bi to obojilo trenutnu situaciju i izazvalo emociju koja ti je potrebna „Strava smo se proveli na koncertu i sad me prođu žmarci dok pevušim svoju omiljenu pesmu“. Radi, ali nije dugotrajno.

Tek kada krenemo drugim putem dolazimo do cilja. Lako (i pogrešno) posežemo za eksternim rešenjima kako bismo upravljali emocijama, ali ključ je unutra, u našoj glavi. Naše misli i osećanja su povezani i utiču jedni na druge.

Kako onda da razmišljamo?

Ok je da osećamo neprijatne emocije. Rešenje nije da ih izbegavamo i potiskujemo već da se trudimo da razmišljamo konstruktivno. To nas vodi do konstruktivnih emocija koje nam pomažu da prevaziđemo problem. Dakle:

  • Proveri koliko je način razmišljanja koji neguješ za tebe koristan – da li te blokira i sabotira ili te vodi u ponašanje koje će ti pomoći da ostvariš ciljeve.
  • Sagledaj situaciju realno – realnost kaže da mi najčešće možemo da izađemo na kraj sa neprijatnim i izazovnim situacijama.
  • Nazovi stvari pravim rečima – loše je, nije katastrofa; neprijatno je nije nepodnošljivo…
  • Razvijaj toleranciju na neprijatnosti i poteškoće – one su sastavni deo života.

Od načina na koji razmišljaš o događaju zavisi kako ćeš se osećati i ponašati. Preuzmi odgovornost za svoje emocije.

Razmišljajmo izvan okvira

Istraživanja kažu da emocionalno stanje utiče na ponašanje zaposlenih i njihovu produktivnost. Pozitivne emocije predviđaju veću kreativnost, veće zadovoljstvo poslom i manju fluktuaciju. Svest o ovome je prisutna i vidimo primere kompanija koje su u repertoar beneficija uvrstile fizičke aktivnosti, tim bildinge, igrice i bilijar u pauzama – strategije koje imaju za cilj povećanje zadovoljstva zaposlenih. Podržavam ove strategije, ali verujem da je važno da menadžeri budu svesni emocionalno zahtevnih poslova i da pruže više podrške zaposlenima koji rade na ovakvim pozicijama. Hajde da razmišljamo šire, da pored dana zdrave hrane, u kompanije uvedemo dan mentalnog zdravlja i program psihološke podrške. Da radimo na razvoju i osnaživanju zaposlenih koje će dovesti do zadovoljstvo na duže staze, ne samo poslom, nego životom generalno.

Za kraj, odgovorite sebi na pitanje – šta još danas mogu da uradim u cilju regulacije svojih emocija? Šta još danas mogu da uradim u cilju osnaživanja svojih zaposlenih?

*Setite se ovog teksta kada sledeće put vidite kasirku u marketu, ako nije raspoložena, nemojte biti previše strogi prema njoj, možda je imala težak dan.

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.