Objavljeno
Emocije su sastavni i neizbežni deo naših života. Samim tim, nije ih moguće potpuno eliminisati ni sa posla. Sa druge strane, poznato je da kada intenzivno doživljavamo neke emocije, to može voditi bržem umaranju i, na duge staze, izgaranju na radu (eng. burnout). U praksi razlikujemo pozitivne (poput sreće, radosti i zadovoljstva) i negativne emocije (kao npr. bes, strah, nezadovoljstvo, griža savesti i dr.). Nisu ni sve negativne emocije iste – neke (npr. nezadovoljstvo) su manje štetne od drugih (npr. bes). Tako brojna Istraživanja pokazuju da neke negativne emocije zaista doprinose bržem izgaranju:
  1. Bes – pokazano je da ljudi koji češće osećaju intenzivan bes i hostilnost prema drugima češće izgaraju. Takođe odavno poznato da su zaposleni najosetljiviji na percepciju nepravednosti u vezi sa bitnim pitanjima u kompaniji. Osim toga, česte svađe i konflikti nepovoljno se odražavaju na nivo adrenalina, koji na duže staze troši organizam i vodi izgaranju. Taj nalaz ukazuje na značaj kreiranja dobrih i korektnih međuljudskih odnosa na radu, ali i treninga sa zaposlenima da bolje upravljaju svojom emocijom besa.
  2. Strah – emocija straha je takođe veoma pogoduje razvoju izgaranja; stoga su situacije poput nesigurnosti  zaposlenja, kao i stalnih promena i neizvesnosti prilično štetne za blagostanje zaposlenih. Osim toga, za strah ume da bude odgovoran i nedostatak nekih važnih veština, poput rešavanja problema, donošenja odluka ili asertivnosti – zaposleni se često nalaze u različitim izazovnim situacijama u kojima nedostatak ovih i sličnih veština može umanjiti njihove kapacitete za izlazak sa njima na kraj, što u perspektivi vodi većoj potrošnji energije i resursa.
  3. Krivica ili griža savesti je još jedan „energetski vampir“. Ona se javlja u situacijama kada smo po našoj proceni napravili neku bitnu grešku ili propust. Karakteriše je intenzivno prebacivanje sebi uz samooptuživanje, praćeno stanjem neprijatne tenzije i teskobe. Iako je svakako funkcionalno i korisno da budemo samokritični prema svojim propustima u radu, intenzivno osećanje krivice otežava rad i troši nas više nego što je to potrebno.
I pozitivne emocije imaju udela u izgaranju – naravno, ublažavajući ga. Tako na primer, istraživanja pokazuju pozitivne emocije poput zadovoljstva, prijatnosti i energičnosti obično dovode do veće posvećenosti poslu koja je negativno povezana sa izgaranjem. Ipak, kod preterane posvećenosti treba biti obazriv da previše posla pređe u tzv. radoholičarstvo.

Da zaključimo: za sve emocije verovatno važi zakon obrnutog U – premali, ali i preveliki intenzitet tih emocija nije koristan, već umeren. U smislu razvoja izgaranja, naravno, „višak“ pozitivnih emocija nije ni izbliza tako štetan kao negativnih. Praktična preporuka za kompanije jeste da pažljivo prate organizacijsku klimu i kreiraju što veći broj pozitivnih uslova i događaja na radu. Osim toga, dobra selekcija kadrova može nas čuvati grešaka da na neke odgovorne i izazovne pozicije zaposlimo nekoga ko nema dobre veštine za reagovanje u stresnim situacijama. Konačno, treninzi i koučing sa zaposlenima mogu biti veoma efikasni u smislu prevencije stresa i sindroma izgaranja.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.