Objavljeno

Teza od koje krećemo je da je konsultantski posao najpošteniji na svetu. Pošto procenjujem da je sa ovom rečenicom saglasno otprilike 6% čitalaca teksta, potrudiću se da nakon nekoliko pasusa doguramo do polovine. Za početak, hajde da vidimo kakav je to posao i kako ljudi gledaju na konsultante.


Zašto konsultanata ima tako puno?

Zato što je konsultantski posao vrlo primamljiv. Fleksibilno organizuješ vreme. Nemaš šefa. Sarađuješ sa raznovrsnim klijentima. Baviš se visoko-stručnim uslugama, to te tera da se usavršavaš, budeš bolji. Možeš dobro da zaradiš. Lista je podugačka. S druge strane, postoji još jedna lista koju bismo mogli nazvati…


Antički mitovi o konsultantima

Prvo, jako su skupi. Naplaćuju sumanute cifre da se prošetaju kroz firmu, ispituju ljude, a suštinski onda ti isti ljudi moraju da urade posao.

Znate sigurno i ovaj – konsultant dođe, skine ti sat sa ruke i kaže ti koliko je sati. Ludo, a?

Ili ono – da znaju nešto, konsultanti bi sigurno nešto i radili, ne bi bili konsultanti.

Hajde da kopamo još malko dublje u blato konsultantske reputacije, da uzmemo jači zalet do naše teze sa početka. Rečenica koja osvaja je…


Danas svako može da bude konsultant!

Da, istina je da svako može da bude konsultant. Istina je i da ima raznoraznih konsultanata, od prevaranata do vrhunskih profesionalaca. Nije li to sjajno? Ali ovo nije sarkazam, to je stvarno sjajno! Svet u kojem danas živimo zaista svima omogućuje da se oprobaju kao konsultanti. Ne moraš ništa da platiš, završiš fakultet, ni da čekaš da neko umre da dođeš na njegovo mesto.

Samo izađeš na tržište i pokažeš šta znaš. Samo? Hm?


Zašto onda nema više konsultanata?

Dolazimo do tačke preokreta. Ono što je ključno je – da bi opstao kao konsultant, mora neko da te angažuje. A kada te angažuje, da bude zadovoljan tvojim radom. I da te preporuči nekom. I da te onda on angažuje, bude zadovoljan, pa u krug…

Da, ima loših konsultanata, ali zašto bi iko plaćao tog konsultanta? Tržište u Srbiji je malo, informacije brzo kruže. Da bi opstao, moraš dobro da radiš. Što bi rekao jedan od mojih uzora iz mladosti – kiselo pivo možeš samo jednom prodati.

Zato smatram da je konsultantski posao izrazito pošten. Izađeš na tržište, pokažeš šta znaš i svakog meseca se boriš da platiš račune (ili zimovanje na Karibima :)). Nema zagarantovane plate, niko te ne plaća dok si na godišnjem odmoru ili kada si bolestan. Ako svojim znanjem klijentima stvaraš dodatu vrednost, onda će te angažovati. Ako pričaš u prazno, neće.


A ti?

Sigurno ti je prošlo kroz glavu kako bi bilo lepo da radiš kao konsultant. Što da ne? Ja sam veliki ljubitelj gig ekonomije i voleo bih da i kod nas frilensovanje uzme ozbiljnijeg maha. Mislim da bi takvo otvaranje tržišta, pored toga što je neminovno, doprinelo kvalitetu i boljoj razmeni znanja. Razvoj gig ekonomije, u koju spada i konsultantski poziv, bi imao mnoge benefite i za frilensere i kompanije. Prvi bi imali mnogo zanimljivije, izazovnije i fleksibilnije poslove, a kompanije bi otvaranjem tržišta imale na tacni raznovrsnije kompetencije koje mogu da „iznajme“, u odnosu na oslanjanje na ograničeni skup kompetencija svojih zaposlenih.

Uzbudljivo, zar ne? Poznajem veliki broj HR-ova koji su stekli sjajna znanja i iskustva u svojim kompanijama, a koja bi sigurno bila korisna i drugima. Vreme za menjažu (znanja) počinje!

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.