Kako da budemo otporniji na predstojeće krize?

Tokom trajanja pandemije, puno smo čitali i pisali na temu psiholoških saveta za lakše podnošenje ove situacije. Čini mi se da je sada vreme za još jedan tekst, sa ciljem da se podsetimo šta je u ovom momentu zaista bitno.

Ovo što sada nazivaju „drugi peak prvog talasa“ epidemije u Srbiji, pao nam je još teže nego „prvi“. Kada smo u martu prvi put čuli da se virus brzo širi našom zemljom i da će biti uvedeno vanredno stanje, bili smo zatečeni i mnogo vremena proteklo nam je u prilagođavanju novim okolnostima. Sada je situacija drugačija – svi znamo šta nas ponovo čeka i kako izgleda život i rad u ovim izmenjenim okolnostima. Znamo da nam neće biti lako. Nezadovoljstvo i bes ljudi, izazvani različitim činiocima, nedavno su se videli i na ulicama naših gradova. Sve nam to pokazuje da trenutno prolazimo kroz jedan težak period u kojem je normalno da se osećamo loše i da strepimo.

Sa druge strane, često čujemo savete tipa „ma samo misli pozitivno“, „iskoristi ovo da naučiš nove veštine“, „nađi novi hobi“… Volela bih da svi razumemo da ovo nije godišnji odmor na koji smo neočekivano poslati, već izazovna situacija sa kojom treba da se izborimo. Divno je ako iskoristimo ovaj period za učenje novih veština, ali mislim bi bilo dobro da se pre toga svi zajedno pozabavimo stvarima koje su ključne.

 

Hajde da budemo što spremniji za potencijalne krize!

Predviđa se da će nakon ove zdravstvene krize doći ekonomska kriza, a zatim i kriza mentalnog zdravlja. Kada je reč o zdravstvenoj krizi, ono što možemo da uradimo kao građani je da budemo odgovorni i solidarni, da nosimo maske, držimo distancu i smanjimo socijalne kontakte na minimum. Što se tiče ekonomske krize, nadam se da će stručnjaci biti uključeni u saniranje očekivanih posledica. Kao psiholog, trudim se da pokrenem ljude na brigu o sebi i drugima, kako bismo smanjili negativan uticaj ovih kriza koji bi mogao da kulminira u krizi mentalnog zdravlja.

Jasno je da nas dugotrajna neizvesnost i nepredvidivost stavlja na nepoznat i nesiguran teren. Ali baš na takvom terenu sada smo prinuđeni da izgradimo što čvršću i sigurniju bazu. Ta baza treba da bude dovoljno jaka da nas zaštiti nepovoljnih spoljašnjih okolnosti.

 

Kako da izgradimo jaku i stabilnu psihološku bazu?

Sa saznanjem da će ova situacija da potraje, shvatamo da je najbitnije da budemo strpljivi i prilagodljivi. Čak i u ovako lošim spoljašnjim okolnostima možemo da učinimo naš život kvalitetnijim, a da ujedno jačamo našu otpornost na potencijalne krize koje nam predstoje.

• Zapitajte se kako ste. Sada je pravo vreme da usporite i budete nežniji prema sebi. Postanite svesni toga kako se trenutno osećate. Ukoliko vam je teško, nemojte da ćutite. Posavetujte se sa članom porodice, prijateljem, terapeutom, pozovite neku od besplatnih linija za psihološku pomoć, popričajte sa HR-om u vašoj kompaniji ili iskoristite Program psihološke podrške za zaposlene, ukoliko postoji. Sigurna sam da ćete naići na razumevanje koje nam je svima potrebno. Socijalna podrška je sada izuzetno bitna, i može da vam pomogne da se zaštitite od negativnih efekata krize.
• A kako su ljudi oko vas? Pogledajte i oslušnite oko sebe. Čak i ako vi nemate nikakve tegobe i osećate se dobro, možda neko oko vas prolazi kroz težak period. Posebno obratite pažnju na bliske ljude koji su ranije već imali psihološke krize i koji teže podnose ovaj period. U ovakvim situacijama ljudi se često osećaju loše, a ne znaju da opišu šta ih tačno muči, pa se zbog toga odluče da prećute. Zato je saosećanje i pokazivanje empatije u ovom periodu veoma bitno, kako bi ljudi oko nas znali da smo tu za njih i da imaju našu podršku.
• Prihvatite neizvesnost. Treba da prihvatimo da čovečanstvo jednostavno nema recept za prevazilaženje ove situacije, nego da sada na licu mesta učimo i borimo se. Zato se i vi potrudite da ne tražite sve odgovore unapred – takvo je stanje da se odgovori još uvek ne znaju. Briga je uobičajen pratilac ove situacije i ne treba da je potiskujete. Na ovom linku nalaze se sjajne tehnike, Drvo briga i Vežba za definisanje straha, koje mogu da vam pomognu da upoznate i upravljate svojom brigom. Budite strpljivi, ova situacija neće brzo proći, ali strpljenjem i smirenošću možete lakše da je prebrodite.
• Smanjite očekivanja i pravite kratkoročne planove. Sasvim je u redu da u ovoj situaciji spustite standarde i ne očekujete od sebe postignuće koje ste inače imali u normalnim okolnostima. Takođe, videli smo da se situacija preko noći menja, zato se u planiranju fokusirajte na kraće vremenske periode. Naravno da treba da imate planove i ciljeve, na kraju krajeva – to je ono što nas motiviše i pokreće. U ovakvim izmenjenim okolnostima, trudite se da ti planovi budu kratkoročniji i što fleksibilniji, jer je moguće da će češće nego ranije dolaziti do izmena.
• Ne izlažite se previše lošim vestima. Dobro je da budete informisani o različitim temama, kako biste mogli da razumete pojave koje se dešavaju, kao i da imate uvid u trenutno stanje u našoj zemlji i svetu. Nikako nisam pristalica negiranja realnosti. Međutim, preterana izloženost ružnim sadržajima, poput konstantnog čitanja senzacionalističkih tekstova, nije dobra za vaše mentalno zdravlje. Optimalno je da jednom dnevno izdvojite malo vremena za informisanje o situaciji, i to iz što pouzdanijih izvora.
• Držite fizičku distancu. Normalno je da kod sebe primetite neke primere reaktivnog ponašanja, tj. protivljenja koje demonstriramo kada osećamo da neko ograničava našu slobodu. Dešava mi se da oko sebe čujem stavove poput: „Otići ću na rođendan, pa makar se zarazio, neće meni niko da zabrani!“. Ako uhvatite sebe da ovako razmišljate, preispitajte svoj stav. Da li on zaista dolazi iz vaše neodložne potrebe, ili iz besa i bunta prema celoj ovoj teškoj situaciji? Ovakvi stavovi možda bi bili opravdani u određenom kontekstu. Međutim, mi sada nismo odgovorni samo za sebe, nego svojim ponašanjem dovodimo u opasnost veliki broj ljudi, posebno one najugroženije. Svima nam je teško da budemo izolovani, ali vreme je da prestanemo da posmatramo našu kuću kao zatvor, a počnemo da je percipiramo kao mesto na kom smo sigurni i bezbedni. Bitno je da znamo da na ovaj način pružamo priliku za kvalitetniji život milionima ljudi i činimo ogromnu uslugu za celo društvo.

Je l’ može još malo realnog optimizma za kraj?

Može! 🙂 Dobra vest je da krizu mentalnog zdravlja možemo da prevaziđemo uspešno, uz malo strpljenja i brige o sebi i ljudima oko sebe. Možda na ovaj način naučimo bitne lekcije o sebi, drugima, prirodi, svetu… Sa svim novim uvidima, verujem da ćemo i mi biti motivisani da popravljamo stvari oko sebe i unapredimo naše okruženje. Do tada, hajde da se bavimo onim što je zaista važno, a to je fizičko i mentalno zdravlje. Sve ostalo će biti tu i čekaće nas, pa ćemo konačno moći da uživamo u svim lepim stvarima koje nam u ovom periodu nedostaju.