Objavljeno

Da li znamo koliko prosečnu kompaniju košta kada zaposleni trpe preveliki stres? A kada nisu dovoljno motivisani i angažovani? Imamo li ideju kako da „ozdravimo“ našu organizaciju? Ovo je tekst koji će rekonceptualizovati pojam stresa u radnom okruženju.

Donedavno je termin stres (a negde je još uvek) bio ekskluzivno vezan za nauku ili popularnu psihologiju. Naučnici su ga proučavali, pisali (često) autistične tekstove u naučnim žurnalima, a novinari ga besomučno razvlačili na stranicama časopisa i novina, neretko pored horoskopa i vremenske prognoze. Put koji je tema stresa prošla od klasične „buzzword“ do udobnih menadžerskih fotelja bio je trnovit, pre svega iz razloga što je indikatore stresa bilo teško izmeriti i prevesti u, za biznis relevantne termine. Osim toga, stres je stalno prisutan, uvek je postojao i zauvek će biti tu – zašto bismo se onda njime uopšte bavili?

Situacija se u poslednje vreme menja, a te promene postaju sve više dramatične i agilne. Dotaći ćemo se nekih važnih pitanja koje prate te promene. Još je odavno pokazano da stres nije i ne mora biti samo negativna pojava. Rođenje deteta je stres, a sigurno ćemo se složiti oko toga da to predstavlja pozitivan događaj za svaku porodicu. Ako posmatramo stres u poslovnom kontekstu, pojam koji se često koristi da se opiše pozitivno, motivišuće stanje svesti koje je povezano sa boljim učinkom je employee engagement. Brojna istraživanja su pokazala da angažovani zaposleni, tj. onda kada su inspirisani na poslu, kada se dobro osećaju i kada su uronjeni u radne zadatke (poznat vam je izraz tok ili „flow“?) – tada daju svoj maksimum. Upravo je engagement jedna od „hot“ HR tema poslednjih godina.

Drugo pitanje tiče se ideje šta su to uopšte zdrave organizacije. Ovaj termin nije nov, ali je tek u poslednjih desetak godina došao u fokus pažnje menadžera ljudskih resursa i poslodavaca. Zašto tek sad? Zato što je tek nedavnmo sazrela ideja da kompanije ne mogu računati na dugoročni uspeh ukoliko ne investiraju u kreiranje podsticajnog okruženja i zdravih organizacijskih procesa. Upravo je to osnovna pretpostavka zdrave oragnizacije – istovremeni fokus na zdravlje zaposlenih i organizacijske performanse.

I konačno – da li možemo izmeriti zdravlje organizacije? U poslednje vreme smo i na tom polju dosta napredovali (videti pod people analytics). Moguće je proceniti koliko kompaniju košta kada zaposleni ne dođe na posao zato što je „izgoreo“ ili koja je cena zamene radnika koji je otišao iz kompanije jer je kod poslodavca bio izložen prevelikom stresu. Konačno, možemo da predvidimo koje karakteristike organizacije najbolje predviđaju indikatore stresa koje želimo da poboljšamo.

 

Kako do zdravijih organizacija?

Ovo je ozbiljno pitanje za menadžment i vlasnike biznisa. Pretpostavka da će stres postati pozitivan tako što ćemo zaposlene s  vremena na vreme slati na jednodnevne stres-menadžment trening programe je zastarela. To naravno ne znači da su takvi programi beskorisni, naprotiv. Ali potrebno je činiti mnogo više od toga. Potrebno je o stresu razmišljati na strateški način, odnosno stres-menadžment posmatrati kroz tri jednostavna koraka:

  1. Najbolje je prvo proceniti koliko je problem sa stresom izražen, koji sektori i nivoi u strukturi su najviše opterećeni. Dobro bi bilo kvantifikovati izmereni stres i povezati ga sa KPI-evima kompanije i HR-a (kao na primer, zdravstveni apsentizam, fluktuacija ili nizak engagement).
  2. Odabrati adekvatne intervencije. Tu već postoji čitav niz „evidence-based“ intervencija koje nam mogu biti od koristi: na primer, možemo se fokusirati promenu izvora stresa, odnosno nekih procedura ili procesa u samoj kompaniji koji kreiraju stres, poput neefikasnih poslovnih procesa ili nedovoljno kvalitetnog liderstva. Zatim, možemo se sada prisetiti onoga što često radimo – a to su treninzi za zaposlene kako bi ovladali nekim ključnim veštinama u prevladavanju stresa, poput upravljanja emocijama, komunikacijskih veština i slično. Konačno, postoje savetodavni programi (tzv. programi podrške zaposlenima), koje bi kompanija zaposlenima plaćala kao oblik beneficije, a koje bi imale za cilj da zaposlene osnaži i pomogne u prevladavanju hroničnog stresa.
  3. I na kraju, bilo bi dobro da izmerimo efekte sprovedenih intervencija.

 

Bilo šta od ovoga da primenimo, važno je da se prisetimo ključnog principa – a to je do put do zdrave organizacije vodi kroz istovremeni fokus na efikasnost kompanije i sve njene procese sa jedne, i blagostanje zaposlenih, sa druge strane. Jedno bez drugog ne ide.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.