Objavljeno

Osim LinkedIna, nisam se učlanio u druge društvene mreže, pa se s vremena na vreme začudim kad vidim šta sve prolazi i čime se ljudi bave. U poslednje vreme malo intenzivnije pratim kako se i šta lajkuje na LinkedInu. I tako vidim da stotine lajkova dobijaju komentari koji se sklepaju za par minuta, tipa „ako želiš do cilja, moraš da se potrudiš“, uz prateću sliku osunčanog brda. Meni malo to deluje bezveznjikavo, ali neću da se izlećem. Osećam se kao metalac na svadbi. Svi oko mene u ekstazi, ja ne kapiram, ali ne bih da im kvarim.

U čemu je fora, pita se moj društveno neumreženi mozak?

Onda sam analizirao. Nisam čitao literaturu, samo sam pratio feed. I evo zaključka na temu „kako dobiti što više lajkova na LinkedInu“?

  • Stani na stranu radnika, opleti po poslodavcima koji nas sve ugnjetavaju („oni“ hoće da radimo tri posla za jednu platu, ne misle na nas); ali bez predloga rešenja, tu čitalac gubi pažnju
  • Opljuj HR, naročito o nepravednostima selekcije, u toj situaciji se svi pronalaze („ko su oni da kažu da mi ne valjamo“)
  • Često objavljuj, ne brini o kvalitetu – ljudi više veruju onima koji su stalno prisutni, šta god da pišu
  • Kad nemaš inspiracije, uvek su dobre one slike kako menadžment ne brine o zaposlenima, kako su ljudi najznačajniji resurs i to
  • Reakcije tipa „ja nisam stručan, al’ ću da kažem“ (komentari na to su obično „to, Srbine, samo im kaži!“)

Ovakav trend bismo mogli nazvati populizmom i podilaženjem. Površno, ono što svi žele da čuju. Ne znam za vas, ali ja to nikad nisam voleo, ni u politici, ni u poslu, ni u muzici. Ali prolazi. Većina ljudi se ne loži na stručno (smoooor), konstruktivno (to se kosi sa filozofijom internet komentara), dugačko (smoooor).

Ovakav trend nameće ljudima pritisak da objavljuju puno, da budu prisutni i da postuju ono za šta će dobiti lajk, tapšanje ili pratioce. U pozadini se negde svakako krije i komercijalni interes, što je razumljivo i ne treba tek tako osuditi. To možda objašnjava zašto ljudi često na LinkedInu grade svoj imidž na osnovu onoga što će bolje proći u javnosti, a ne na osnovu onoga u šta veruju. I zašto onda metalci posrnu i zasviraju narodnjake?

 

Ovako ja vidim rešenje

Mislim da je važno da svaka objava bude dobro promišljena i sa jasnom idejom. Bilo bi super i da donese nešto novo. Mislim da je bezveze lajkovati, a još više objavljivati površne postove, koji su pravljeni spram istraživanja tržišta, šta masa voli. Hajmo na mali broj postova i lajkova, ali baš dobrih. Povezujmo se sa ljudima koji to kapiraju i imaju sličnu praksu.

Da, to možda ne donosi puno „palčeva“. Ali, imamo mi još prstiju. Da bismo pokazali stav, zašto nekad ne bismo napravili metalske „rogove“ i isplazili jezik?

Ili možda pokazali srednji prst?

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.