Objavljeno

Koliko ima prostora za humanost u menadžmentu?

Nedavno sam u okviru jednog treninga učestvovala u debati koja je imala za cilj da ispita za i protiv ideju da sistem nagrađivanja bude transparetan u organizacijama. Ja sam bila u grupi koja je trebalo da izlista i predstavi argumente koji su govorili u prilog ovom gledišu. Ono što me je iznenadilo na samom početku jeste teškoća pojedinih učesnika da uopšte razmotre mogućnost da je to moguće i da ima svojih prednosti. Činjenica je da se u svojoj svakodnevnoj praksi se suočavaju sa problemima upravo u ovoj oblasti, što je sigurno imalo veliki uticaj na njihov pogled i pristup. Bez želje da vrednujem niti da na bilo koji način osuđujem ovakvo gledište, ovo me je podstaklo da razmišljam o tome koliko smo mi u HR-u, pa i biznisu generalno, svakodnevno usmereni na prepreke, probleme, ograničenja, manipulaciju, diplomatsko postavljanje i upravljanje sistemom kako bismo obezbedili ciljeve, odnosno doneli profit svojim organizacijama. I nisam se osećala prijatno tim povodom. Mislim da nam je više nego ikada potrebno da se vraćamo, pitamo i preispitujemo, uspostavljamo balans između onoga što su osnovne ljudske vrednosti i principi i onoga što su zahtevi kapitalističkog društva u kojem živimo.

Sistem se menja

Pozitivno je da postoje primeri kompanija koje su „obrnule igricu“ i koje polako počinju da uviđaju da jaki sistemi kontrole, motivacija strahom ili čak šargarepom na kraju štapa ne daju rezultate. Iako živimo u društvu gde je egzistencija i dalje primarni motiv, postoje i okruženja u kojima novac nije jedini motivator. Uviđamo da ljudi ne žele da žive i rade životom koji je mašina i koji na kraju dana rezultira doživljajem ispraznosti i bezmisla. Čak i u sistemima gde su ljudi najviše motivisani materijalnim, važno je da se preispituju i druga gledišta, drugačiji pristupi i mogućnosti koje menadžment može da primeni.

Liderstvo traži promene

Savremeni pogledi na liderstvo sve više ističu značaj isticanja svrhe, postojanja jasne vizije i odgovora na pitanje: Zašto mi nešto radimo? Koncept „lidera na usluzi“ (Servant leadership) ističe da je važna i nužna promena fokusa i da lideri treba da se usmere sa upravljanja rezultatima na upravljanje okruženjem koje donosi rezultate. I ako odvojite koji trenutak da se zamislite nad ovom rečenicom, uvidećete koliko ona ima smisla i koliko potencijala nosi u sebi. Fokus je na rastu, razvoju, dobrobiti pojedinca, organizacija i zajednice. Mislim da nam je ovo jako potrebno. Naravno, kao i svaki pristup i ovaj ima izvesna ograničenja i prepreke koje su realne i objektivne, ali verujem da je važno da ga ne odbacimo već da razmislimo na koji način mi možemo da uvrstimo ove principe u naše okruženje. Mislim da je to naš važan zadatak, da ne pokleknemo i ne predamo se uverenju „to kod nas neće proći zbog…“ već da vidimo šta može da prođe, kako i koliko. Samo pomeranje u razmišljanju je već pomak ka promeni.

Kako može da izgleda budućnost menadžmenta?

U vezi sa prethodno navedenim, navela bih i još jedan primer koji govori u prilog humanijem pogledu na menadžment. U svom istraživanju i knjizi koja govori o tome kako su organizovane organizacije i kako izgleda evolucija menadžmenta, Frederic Laloux (Reinventing  Organizations: A Guide to Creating Organizations Inspired by the Next Stage of Human Consciousness) piše o tome da je budućnost menadžmenta da obezbedi i u svoje funkcionisanje uvrsti principe: self-menadžmenta (izgradnja i razvoj timova koji se sastoje od kompetentnih članova koji mogu samostalno da funkcionišu, donose odluke i rešavaju probleme, a ne da čekaju lidera koji će servirati instrukcije), celovitosti (da su zaposleni slobodni da se izraze u potpunosti i to ne samo u profesionalnom smislu) i osećaj svrhe/smisla (da kompanija funkcioniše po principu agilnost, osluškivanja potreba i prilagođavanja promenama u svetu, gde cilj nije pobeda, već dugoročna održivost). U pomenutoj knjizi autor objašnjava razvoj organizovanja ljudi i načina na koji ljudi sarađuju i daje primere iz prakse gde su prethodno navedeni principi realni i sprovedeni u praksi. Više o tome ću pisati u sledećem tekstu. Cilj ovog teksta je da nas podstaknem na razmišljanje o tome kako možemo da uvedemo humaniji pristup u naše svakodnevno funkcionisanje, da razmišljamo o svrsi, dugoročnoj održivosti i dobrobiti za sve. Da razmišljanja o tome kako su ovakvi pristupi neodrživi, utopijske priče i „neki primeri iz Danske koji kod nas neće proći“, malo uzdrmamo i napravimo barem jedan korak.

Izreka kaže: „Putovanje od hiljadu milja započinje prvim korakom“ (Lao Tse), a ja Vas pitam: Šta će biti vaš prvi korak?

 

1 komentar na “Koliko ima prostora za humanost u menadžmentu?

  1. Intersantan tekst i tema. Nekako se to uvek svede na najednostavnije principe koje je mozda najteze primeniti. Iz mog licnog iskustva, kao osobe koja radi u multinacionalnoj kompaniji, imala sam prilike da vidim razno razne inicijative u praksi koje su imale za cilj da doprinesu toj humanosti na poslu, ohrabre zaposlene da budu bas ono sto jesu itd. Vise ne mogu ni da se setim sta sve nismo imali. Na kraju se to sve svede na menadzera kome raportiras I njihovog talenta ili manjka istog da cuju potrebe svojih zaposlenih I osnaze ih da koriste svoje snage, postuju svoj tim I transparentno daju feedback. A ponekad je dovoljan samo ljudski razgovor sa razumevanjem da sve bude puno bolje I produktivnije.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.