Objavljeno

Koliko ima prostora za humanost u menadžmentu?

Nedavno sam u okviru jednog treninga učestvovala u debati koja je imala za cilj da ispita za i protiv ideju da sistem nagrađivanja bude transparetan u organizacijama. Ja sam bila u grupi koja je trebalo da izlista i predstavi argumente koji su govorili u prilog ovom gledišu. Ono što me je iznenadilo na samom početku jeste teškoća pojedinih učesnika da uopšte razmotre mogućnost da je to moguće i da ima svojih prednosti. Činjenica je da se u svojoj svakodnevnoj praksi se suočavaju sa problemima upravo u ovoj oblasti, što je sigurno imalo veliki uticaj na njihov pogled i pristup. Bez želje da vrednujem niti da na bilo koji način osuđujem ovakvo gledište, ovo me je podstaklo da razmišljam o tome koliko smo mi u HR-u, pa i biznisu generalno, svakodnevno usmereni na prepreke, probleme, ograničenja, manipulaciju, diplomatsko postavljanje i upravljanje sistemom kako bismo obezbedili ciljeve, odnosno doneli profit svojim organizacijama. I nisam se osećala prijatno tim povodom. Mislim da nam je više nego ikada potrebno da se vraćamo, pitamo i preispitujemo, uspostavljamo balans između onoga što su osnovne ljudske vrednosti i principi i onoga što su zahtevi kapitalističkog društva u kojem živimo.

Sistem se menja

Pozitivno je da postoje primeri kompanija koje su „obrnule igricu“ i koje polako počinju da uviđaju da jaki sistemi kontrole, motivacija strahom ili čak šargarepom na kraju štapa ne daju rezultate. Iako živimo u društvu gde je egzistencija i dalje primarni motiv, postoje i okruženja u kojima novac nije jedini motivator. Uviđamo da ljudi ne žele da žive i rade životom koji je mašina i koji na kraju dana rezultira doživljajem ispraznosti i bezmisla. Čak i u sistemima gde su ljudi najviše motivisani materijalnim, važno je da se preispituju i druga gledišta, drugačiji pristupi i mogućnosti koje menadžment može da primeni.

Liderstvo traži promene

Savremeni pogledi na liderstvo sve više ističu značaj isticanja svrhe, postojanja jasne vizije i odgovora na pitanje: Zašto mi nešto radimo? Koncept „lidera na usluzi“ (Servant leadership) ističe da je važna i nužna promena fokusa i da lideri treba da se usmere sa upravljanja rezultatima na upravljanje okruženjem koje donosi rezultate. I ako odvojite koji trenutak da se zamislite nad ovom rečenicom, uvidećete koliko ona ima smisla i koliko potencijala nosi u sebi. Fokus je na rastu, razvoju, dobrobiti pojedinca, organizacija i zajednice. Mislim da nam je ovo jako potrebno. Naravno, kao i svaki pristup i ovaj ima izvesna ograničenja i prepreke koje su realne i objektivne, ali verujem da je važno da ga ne odbacimo već da razmislimo na koji način mi možemo da uvrstimo ove principe u naše okruženje. Mislim da je to naš važan zadatak, da ne pokleknemo i ne predamo se uverenju „to kod nas neće proći zbog…“ već da vidimo šta može da prođe, kako i koliko. Samo pomeranje u razmišljanju je već pomak ka promeni.

Kako može da izgleda budućnost menadžmenta?

U vezi sa prethodno navedenim, navela bih i još jedan primer koji govori u prilog humanijem pogledu na menadžment. U svom istraživanju i knjizi koja govori o tome kako su organizovane organizacije i kako izgleda evolucija menadžmenta, Frederic Laloux (Reinventing  Organizations: A Guide to Creating Organizations Inspired by the Next Stage of Human Consciousness) piše o tome da je budućnost menadžmenta da obezbedi i u svoje funkcionisanje uvrsti principe: self-menadžmenta (izgradnja i razvoj timova koji se sastoje od kompetentnih članova koji mogu samostalno da funkcionišu, donose odluke i rešavaju probleme, a ne da čekaju lidera koji će servirati instrukcije), celovitosti (da su zaposleni slobodni da se izraze u potpunosti i to ne samo u profesionalnom smislu) i osećaj svrhe/smisla (da kompanija funkcioniše po principu agilnost, osluškivanja potreba i prilagođavanja promenama u svetu, gde cilj nije pobeda, već dugoročna održivost). U pomenutoj knjizi autor objašnjava razvoj organizovanja ljudi i načina na koji ljudi sarađuju i daje primere iz prakse gde su prethodno navedeni principi realni i sprovedeni u praksi. Više o tome ću pisati u sledećem tekstu. Cilj ovog teksta je da nas podstaknem na razmišljanje o tome kako možemo da uvedemo humaniji pristup u naše svakodnevno funkcionisanje, da razmišljamo o svrsi, dugoročnoj održivosti i dobrobiti za sve. Da razmišljanja o tome kako su ovakvi pristupi neodrživi, utopijske priče i „neki primeri iz Danske koji kod nas neće proći“, malo uzdrmamo i napravimo barem jedan korak.

Izreka kaže: „Putovanje od hiljadu milja započinje prvim korakom“ (Lao Tse), a ja Vas pitam: Šta će biti vaš prvi korak?

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.