Objavljeno

Volim da razgovaram sa ljudima. Volim da slušam, posmatram. Volim interakciju i komunikaciju.

U poslovnom kontekstu se više od deset godina bavim komunikacijom. Volim reči i mislim da je komunikacija veoma moćan alat ako se koristi na pravi način. Konkretne alatke i tehnike, od onoga kako reći ne, izbeći manipulaciju ili uputiti povratnu informaciju na pravi način, do sistematičnog i jasnog izlaganja, usklađivanja verbalnog i neverbalnog i još mnogo drugih tema su neizostavni deo rada na razvijanju i unapređivanju komunikacijskih veština. Međutim, ja danas ne želim da pišem o tome. Želim da pišem o jednoj stvari koja se kod većine ljudi, sa jedne strane podrazumeva, a sa druge strane veoma često izostaje. To je nešto što je tanano i nije toliko konkretno, ali je jako bitan začin i može da boji komunikaciju i odnos sa drugim ljudima, na duge staze. Danas želim da pišem o komunikaciji sa dobrom namerom.

Kada napišem „sa dobrom namerom“ ne mislim na one situacije kod kojih je naša komunikacija ciljana, usmerena na ostvarenje nekog odnosa ili održavanje slike o sebi, već želim da istaknem one sitne svakodnevne situacije u kojima za nas nema neke velike „koristi“ i koje su veoma često deo svakodnevne rutine. To su situacije poput komunikacije sa radnicima u marketu, na šalteru, u restoranima, prodavcima, komunikacija sa nepoznatim ljudima, sa veoma poznatim i bliskim ljudima. Situacije u kojima često iskoristimo te druge osobe da iskalimo neko svoje nezadovoljstvo ili da nahranimo svoj ego zauzimajući nadmeni stav. Tako može da se desi da se neko izviče na radnicu u trafici ili da neljubazno komunicira baš zato što je gužva u saobraćaju ili je prethodno primio neki neprijatan poziv, a ona nam „ništa ne znači u životu, samo smo svratili da kupimo novine“. U prethodnoj i sličnim situacijama, često damo sebi za pravo da ne mislimo na to kako se ponašamo i da lako skliznemo u agresivnost, ili su to situacije koje su za nas rutinske, pa ih „odradimo“ ne razmišljajući puno o tome.

A ja upravo želim da vas pozovem na razmišljanje i na promenu tog početnog pristupa koji će biti drugačiji, sa dobrom namerom. To je jedna sitnica, ogleda se u pogledu, osmehu, tonu kojim ćemo se obratiti ili rečima koje ćemo upotrebiti ako koristimo pisanu komunikaciju. Ali je to jedna sitnica koja se često prepozna, na koju ljudi u velikom broju slučajeva takođe pozitivno odreaguju, a čak i ako dobronameran pristup izostane kao povratna reakcija, uvek ostaje naše lično zadovoljstvo zbog učinjenog. Neretko se dešava da se uz ovakav pristup izgradi i ona pozitivna relacija, nekada površnija, nekada dublja u zavisnosti od prirode odnosa, koja nam i samu interakciju čini prijatnijom pored konkretne radnje (kupovina novina na primer). Za ovo nailazim na veliki broj potvrda i u ličnom, a i u iskustvima drugih ljudi.

Mislim da vreme i okruženje u kojem živimo često u prvi plan stavlja ono negativno, a negativnost se kao virus jako lako proširi i prenese. Ljubaznost i dobronamernost se često tumače kao pasivno, slabo, naivno, neborbeno. Individualizam, okrenutost ka sebi, samo svojim ciljevima i potrebama, često zanemaruju i potrebe drugih ljudi i ljudima koriste kao alibi da gaze sve pred sobom, jer život je džungla i slični opisi. Da, možda život u nekim momentima jeste džungla i baš zato mislim da treba da tražimo zajedno pravi put, a ne da ostavljamo pustoš za sobom. Sve te sitne stvari i inetrakcije na kraju rezultiraju našim opštim pristupom, koji može da ima pozitivan ili negativan predznak u zavisnosti od toga kako se mi postavimo. Hajde da idemo iz minusa ili nule (neutralnog pristupa) ka plusu.

Ništa nas ne košta da se sledeći put nasmešimo kada budemo išli po novine. Praktikovanjem dobronamernosti u komunikaciji, drugima možemo da ulepšamo konkretnu situaciju, a i sebe stavljamo u modalitet koji je psihološki otporniji na negativne viruse. Više nego ikad, mislim da je važno da se borimo protiv tih negativnih virusa i da razvijamo dobre namere, za sebe, za druge, misleći i na sebe i na druge.

Dobra namera, kao takva. Bez očekivanja da nam se vrati, bez očekivanja da ćemo nešto time dobiti, već baš tako suštinski, orijentisana na dobro u ljudima i svetu.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.