Objavljeno

Koje reakcije su zastupljene u krizi?

Očekivano je da tokom trajanja krize osećamo različite emocije, a neke od njih su: uznemirenost, strah, anksioznost, frustriranost, stid, bes, depresivnost, nezadovoljstvo, tuga… Sve navedene emocije se mogu klasifikovati kao neprijatne emocije, koje su odgovor na potencijalnu opasnost, neizvesnost, diskomfor, gubitak ili rizik kom smo izloženi. Ne koristi nam da se opiremo realnosti i sputavamo neprijatne emocije. Koristi nam da se što adekvatnije suočimo sa situacijom, da prihvatimo misli i osećanja i dopustimo sebi da se svojim prirodnim tempom prilagodimo na okolnosti, jer zaista određene stvari sada radimo po prvi put. Svako od nas ima različite reakcije i načine kako se suočava sa krizom, neke više, a neke manje konstruktivne.

Kako da razlikujem konstruktivne i nekonstruktivne reakcije?

Konstruktivne reakcije možemo da prepoznamo prema tome koliko nam one koriste da se nosimo sa teškoćama, da li nam više pomažu ili štete. Poželjno je da se trudimo da češće reagujemo konstruktivno na izazove sa kojima se suočavamo. To nije garancija, ali povećava šanse da na funkcionalniji način prevaziđemo krizu i iz nje izađemo jači i otporniji.
Konstruktivne reakcije su povezane sa konstruktivnim razmišljanjem o situaciji i događajima koji nam se dešavaju. Konstruktivno razmišljanje u ovim okolnostima ne podrazumeva nerealni optimizam i minimiziranje potencijalne opasnosti (npr: Ma to se sigurno meni neće desiti; Dovoljno je samo čvrsto da verujem i sigurno će sve biti ok.), već podrazumeva mišljenje koje se povinuje realnosti, koje je zasnovano na logici, činjenicama i koje nas motiviše da se na zdrav način nosimo sa nepovoljnom situacijom. U cilju lakšeg prepoznavanja konstruktivnih reakcija predstavljena su neka razmišljanja, osećanja i emocije koja mogu da se jave u ovakvim situacijama:

 

Anksioznost i zdrava briga su emocije koje se javljaju u situacijama gde postoji nejasna pretnja ili mogućnost da naš lični aspekt bude ugrožen. Mogućnost da se razbolimo mi ili neko nama blizak, da funkcionišemo u težim uslovima, da nam bude ugrožena finansijska stabilnost i sl. Razlika je u tome što je zdrava briga konstruktivnija reakcija, jer nas adekvatnije priprema da se nosimo sa situacijom.

KONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi zdrave brige – podrazumeva da realistično porecenjujemo verovatnoću da se javi opasnost i svoje snage da se sa tim nosi:

Zaista je teško, ali podnošljivo… Loše je, ali ima i gorih stvari sa kojima mogu da se nosim, pa ću i sa ovim izaći na kraj… I ovo će proći.

Ponašanje povezano sa zdravom brigom:

  1. Ograničeno praćenje i informisanje na temu Covid-19 iz proverenih izvora
  2. Suočavanje sa pretećom situacijom uz preuzimanje mera za minimizaciju rizika (odlazak na posao, u prodavnicu, po potrebi kod lekara pridržavajući se mera koje je prepisala Svetska zdravstvena organizacija)
  3. Konstruktivno izražavanje brige koje ima za cilj pripremu i pronalaženje konstruktivnih rešenja za nepovoljan događaj (odvajanje vremena za promišljanje, razgovor sa bliskim osobama)
  4. Traženje stručne pomoći za prevazilaženje intenzivnih emocija tokom krize (psiholog savetnik, psihoterapeut, psihijatar)

NEKONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi anksioznosti – preterana procena verovatnoće da se događaj desi, da nemamo kapacitete da se nosimo sa događajem:

Neću podneti opasnost… Ne smem da se razbolim nikako… Užasno je da mi se to desi…

Ponašanja povezana sa anksioznošću:

  1. Preterana izloženost i bavljenje sadržajima na internetu i televiziji na temu Covid-19
  2. Izbegavanje informisanja na temu Covid-19 ili bilo koje teme ili sadržaja koji na to podseća osobu
  3. Oglušivanje o preporučene zdravstvene mere – izlaganje socijalnim kontaktima, nenošenje zaštitne opreme
  4. Prepričavanje repetitivno sadržaja straha
  5. Traženje potvrde od ljudi iz okruženja da će sve biti ok, traženje garancije za sigurnošću
  6. Umirivanje osećanja zloupotrebom alkohola ili lekova

 

 

Depresivnost i tuga su emocionalne reakcije na gubitak, neuspeh ili neko nezasluženo stanje koje nas je zadesilo. Tuga je konstruktivna reakcija, povezana je sa ponašanjem koje nam pomaže da se adekvatnije nosimo sa gubitkom i nepovoljnošću.

NEKONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi depresivnosti – vidimo isključivo moguće negativne ishode, sebe procenjujemo kao bespomoćne, a budućnost kao mračnu i lošu (ovde se pod depresivnošću podrazumeva emocionalna reakcija, a ne klinička depresija, poremećaj afekta):

Pošto se to desilo, nikad neću biti srećan i ništa više nema smisla… Nije nikako smelo to da mi se desi… Tuga i suze su znak da sam slab i bezvredan…

Ponašanja povezana sa depresivnošću:

  1. Povlačenje u sebe
  2. Preterano pričanje o svojoj tužnoj sudbini ili nesreći koja je sve zadesila svakom sagovorniku
  3. Okruživanje negativnim sadržajima koji su u skladu sa mračnim viđenjem situacije i budućnosti (iznova traganje za informacijama o broju preminulih, zaraženih, problemima u državi i svetu…)

KONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi tuge – sagledavamo i pozitivne i negativne aspekte situacije čije potencijalne buduće posledice procenjujemo objektivno i sa nadom, procenjujemo da imamo vlastite snage na koje možemo da se osloni i pomognemo sebi:

Iako se loše desilo, skupiću snagu da se nosim sa tim… Verujem da ću uspeti… Ne znači da sam slab i bezvredan ako sam tužan, ako tražim podršku i pomoć…

Ponašanja povezana sa tugom:

  1. Izražavanje osećanja povodom gubitka ili događaja (plakanje, tugovanje)
  2. Razgovor sa drugima o svojim osećanjima ili događaju (porodica, prijatelji, bliski saradnici, stručna lica)
  3. Pristupanje tugovanju kao procesu koji ima svoje faze i trajanje (zdravo povlačenje u cilju procesiranja misli i osećanja)
  4. Suočavanje sa gubitkom i potencijalnim promenama koje donosi

 

Nekonstruktivan i konstruktivan bes su osećanja koja se javljaju u situaciji kada se neko ponaša na način koji ugrožava neku našu ličnu vrednost, kada se prema nama druga osoba ponaša neobzirno, krši pravila ili u situaciji kada nismo u mogućnosti da ostvarimo svoj cilj. Konstruktivan bes je povezan sa reakcijama koje nam pomažu da se na adekvatan način zauzmemo za sebe i izlazimo na kraj sa nezadovoljavajućim okolnostima.

NEKONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi nekonstruktivnog besa – preterano procenjujemo ponašanje drugog kao nefer, zlonamerno; kada procenjujemo da uslovi života nisu onakvi kakve zaslužujemo.

Ne može to da mi uskraćuje, takvo ponašanje mi je nepodnošljivo… Ne sme tako da mi se obraća, kreten!… Šta ona misli ko je da sme tako da me kritikuje, pokazaću ja njoj…

Ponašanja povezana sa nezdravim besom:

  1. Agresivno ponašanje (verbalni i fizički napadi na druge)
  2. Pasivno-agresivno ponašanje (durenje, ogovaranje, nagovaranje i traženje saveznika protiv druge osobe)
  3. Pomeranje napada na drugu osobu, životinju ili objekat

KONSTRUKTIVNA REAKCIJA

Razmišljanje u osnovi konstruktivnog besa – realistična procena o nameri druge osobe i mogućnost da razumemo i uvažimo njen aspekt posmatranja; prihvatamo i tolerišemo uslove života.

Ne sviđa mi se, ali moj napad definitivno neće poboljšati stvar… Ne gledamo svi isto na stvari… I ona sme da pogreši kad je pod stresom…

Ponašanja povezana sa zdravim besom:

  1. Komuniciranje na asertivan način
  2. Otvoreno izražavanje nezadovoljstva drugoj osobi povodom određenog ponašanja koje nam smeta ili remeti funkcionisanje (tima, procesa)
  3. Otvoreno izražavanje želje da se promeni ponašanje druge osobe (traži se i predlaže promena, ali se ne zahteva)
  4. Obraćanje za pomoć

 

Šta ako imam nekonstruktivne reakcije?

Nije realistično da zahtevamo od sebe da u bilo kojoj kriznoj situaciji, pa i ovoj koja je posledica pandemije virusa covid-19, budemo potpuno racionalni i konstruktivni. Nije u redu da zahtevamo da se umesto neprijatno osećamo „ravnodušno, da nas kriza ne dotiče“, da se umesto anksiozno osećamo ravnodušno ili mirno, a kamoli srećno. Nije realistično da zahtevamo da se neprijatne emocije izbegnu („Da ne osećam anksioznost“). Takođe, nije realistično da zahtevamo od sebe da se osećamo prenaglašeno uplašeno ili depresivno samo zato što npr. mediji opisuju da se ljudi u ovoj situaciji sad tako osećaju. Nama neće biti bolje ukoliko sebe obezvređujemo ili kritikujemo povodom toga što se osećamo kako se osećamo, niti ako po svaku cenu nastojimo da kontrolišemo naše emocije. Zapravo, ne samo da na taj način ne rešavamo problem, već produbljujemo emocionalnu patnju i umnožavamo neprijatna osećanja.

Sasvim je prirodno da osećamo šta god da se javi kao emocionalna reakcija povodom krize budući da novonastala situacija direktno ili indirektno, u manjoj ili većoj meri utiče (ili preti da će da utiče) na različite aspekte našeg funkcionisanja. Takođe, imamo izbor da reagujemo na različite načine. Da sumiramo:

  • Tokom psihološke krize mogu se javiti različite reakcije, a za nas je korisnije da biramo konstruktivnije načine suočavanja sa nepovoljnim situacijama.
  • Teško je uvek reagovati konstruktivno, ali možemo se podsećati na to kroz osmišljavanje zašto nam je to važno i kroz preuzimanje odgovornosti za svoja ponašanja i osećanja.
  • Ukoliko nam je teško da se sami nosimo sa situacijom, konstruktivno je potražiti stručnu pomoć.

 

Velika je verovatnoća da ćemo se bolje osećati i funkcionisati ukoliko reagujemo na način koji nas približava našim vrednostima i ciljevima. Vrednosti i ciljevi su u osnovi konstruktivnih reakcija. Ljudi imaju kapacitete za konstruktivnost i mogu da prepoznaju da u svom iskustvu već imaju mnogo konstruktivnih reakcija koje mogu da primene i u ovoj situaciji. Važno je da ih uočimo i pojačavamo jer one sačinjavaju jezgro naših snaga za prevazilaženje krize.

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.