Objavljeno

Svakodnevne aktivnosti i radna dinamika u situaciji u kojoj se nalazimo, u velikoj meri se razlikuju od one koju poznajemo i u kojoj smo ostvarivali visoke performanse. Bilo da i dalje idemo na posao ili smo prešli na rad od kuće, saveti koji slede mogu da pomognu kod unapređenja lične efikasnosti u ovim izmenjenim okolnostima.

 

Pravi realne procene.

Ovih dana smo manje efikasni nego obično jer mnoge stvari radimo prvi put, na jedan novi način, u novim uslovima. Ukoliko nam se zadaci sa liste dnevnih aktivnosti „prelivaju“ iz dana u dan, to je znak da naša lista nije realistična spram okolnosti u kojima se nalazimo. Zbog toga je veoma važno da u dnevni raspored uračunamo sve novonastale okolnosti (vreme za kupovinu, pripremu obroka, brigu o deci) i postavimo pred sebe realnu listu dnevnih aktivnosti. Možda će to biti i do 50% manje od onoga što bismo želeli da postignemo ili što bismo uobičajeno uradili na poslu, ali ne zaboravite, ovo nisu „uobičajene okololnosti“.

 

Fokusiraj se na male korake i kratkoročne planove.

Voleli bismo da vreme koje provodimo u izolaciji iskoristimo za obavljanje svih onih aktivnosti za koje „konačno imamo vremena“, ali u ovim uslovima često nemamo energije i teško nam je da se aktiviramo. To je prirodno jer se naši resursi troše i na samo prilagođavanje na novonastalu situaciju i dovoljno je da preostale resurse koristimo da uradimo ono što su prioriteti za taj dan. To ćemo postići tako što ćemo prvo odrediti šta su prioriteti za danas, a zatim odrediti šta je prvi mali korak ka ostvarenju tog plana. Kada odredimo najmanju moguću akciju koja nas vodi do ostvarenja cilja i obezbedimo sebi lagan početak, pre ćemo se aktivirati.

 

Postavi rokove.

Ukoliko se u okviru svoje kompanije, tokom ovog perioda, bavimo razvojem procesa i obavljanjem onih radnih zadataka koji „nikako da dođu na red“, treba da imamo na umu da su to aktivnosti koje, iako su važne, nisu hitne i najčešće nemaju rok, zbog čega imamo običaj da odlažemo njihovo izvršavanje. Zato je važno da sebi postavimo rokove za izvršavanje zadataka i onda kada oni formalno nedostaju, i da ih se pridržavamo kako bismo ove ciljeve i ispunili.

 

Samo počni.

Da naglasimo još jednom – nije neobično da nam motivacija u ovim uslovima bude niska. Dobra vest je da ne moramo biti motivisani da bismo otpočeli neku aktivnost. Krećemo sa željom da obavimo zadatak ili ostvarimo cilj koji smo postavili, a motivacija raste dok se tom aktivnošću bavimo, kao posledica zadovoljstva povodom obavljanja aktivnosti. Možemo primeniti tehniku „5 minuta“ koja se radi tako što kažemo sebi da ćemo se samo 5 minuta baviti određenom aktivnošću. Kada prođe 5 (ili više) minuta, biće nam žao da prekinemo i narušimo uloženi trud. Dakle, prvo akcija, pa zatim motivacija.

 

Odloži brigu.

Prirodno je da u ovoj situaciji osećamo zabrinutost.  Međutim, neprijatne misli mogu da se jave u situacijama u kojima nam je prioritet nešto drugo i da nam ometaju fokus i koncetraciju. Iz tog razloga, dobra strategija je da odredimo tokom kog vremenskog intervala možemo da brinemo (npr od 17:40 do 18:00 h). Kada se neprijatne misli jave, kažemo sebi „o tome ću misliti kasnije“ ili zapišemo sve misli koje nas remete u izvršavanju prioritetne aktivnosti, a onda kada „vreme za brigu“ dođe, možemo da se posvetimo svakoj „natenane“ i da sagledamo koje misli su konstruktivne i pomažu nam, a koje su nekonstruktivne i nisu nam korisne. Poželjno je da ovu aktivnost ne radimo pre spavanja.

 

Neguj zdrav životni stil.

Pored toga što povoljno utiče na naše zdravlje, fizička aktivnost smanjuje nivo stresa, napetosti i umora. Iako ne možemo da posećujemo teretane ili da trčimo napolju, možemo da pratimo online treninge ili da iskoristimo stepenice u zgradi za trčanje ili šetanje.  Uz to, zdrave i hranljive namirnice ne samo da imaju pozitivan efekat na naš imunitet već i na nivo energije za obavljanje različitih aktivnosti. Redovno spavanje (leganje i ustajanje u približno isto vreme) takođe može da nam pomogne da izbegnemo iscrpljenost i uspostavimo balans u danima koji su pred nama. Korisno je da podesimo alarm kao podsetnik da je vreme za spavanje, kao što ga podešavamo za vreme da se probudimo.

 

Kada primenjujemo navedene savete, važno je da ih prilagođavamo sebi, a preporučljivo je i da se držimo ustaljenog plana i rutine koji nam pružaju osećaj predvidvljivosti i sigurnosti. Postavimo realna očekivanja, fokusirajmo se na sadašnjost, ali i ne zaboravimo na rekreaciju zabavu i relaksaciju jer imaju povoljan efekat na naše raspoloženje i motivaciju.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.