Objavljeno

DA LI PSIHOLOŠKI EKSPERIMENTI OTKRIVAJU PRAVU LJUDSKU PRIRODU?

Da li ste čuli za eksperiment “Dobri Samarićanin”? Reč je o jednom od najpoznatijih eksperimenata iz domena socijalne psihologije koji je sproveden sada već davne 1973. godine. Kako to da jedan eksperiment od pre četrdeset godina još uvek predstavlja predmet interesovanja javnosti? Čujte priču o Dobrim Samarićanima i prosudite sami…
Autori eksperimenta, američki psiholozi Darley i Batson, krenuli su u istraživanje sa idejom da ispitaju da li karakteristike ličnosti utiču na pomaganje drugima, odnosno na to da li će osoba u određenoj situaciji stati i pomoći nepoznatoj osobi ili ne. Eksperiment je počeo uobičajeno – studenti, koji naravno nisu bili upoznati sa pravom svrhom eksperimenta, su za početak popunili upitnik religioznosti (nivo religoznosti je bio potreban za kasnije tumačenje njihovog ponašanja). Potom su dobili zadatak da pripreme izlaganje na jednu od dve teme – jedna polovina je pripremala izlaganje o neutralnoj temi, a druga o Dobrim Samarićanima (da bi se videlo da li će ovaj sadržaj osvestiti važnost pomaganja drugima, koji je svojstven ovom pokretu).
Studenti su tada zamoljeni da pređu u drugu zgradu gde će održati izlaganje, pri čemu je varirana instrukcija – nekima je rečeno da već kasne na izlaganje i da požure, a nekima da mogu lagano da se upute na drugu lokaciju, čime je variran efekat “žurbe”. I sad sledi ključna tačka – na putu između dve lokacije su nailazili na “žrtvu”, koja je ležala uz previjanje i kašljanje. Eksperimentatori su beležili reakcije studenata kada su nailazili na žrtvu.
E sad postaje zanimljivo – šta mislite ko je pomogao, a ko je zaobišao žrtvu?
Zvuči sasvim logično da će ljudi koji imaju određene crte ličnosti, u ovom slučaju izraženu religioznost, pokazati više solidarnosti. Na kraju krajeva, religioznost je sama po sebi neraskidivo povezana sa afirmacijom pomaganja onima kojima je pomoć potrebna, bez obzira na okolnosti. Ali…
Ispostavilo se da je jedini faktor koji utiče na to da li će osoba stati i pomoći – žurba. Oni kojima je rečeno da požure na drugu lokaciju su tek u 10% slučajeva pružali pomoć žrtvi, naspram 63% u grupi onih koji nisu žurili. Religioznost, kao i sadržaj koji su pripremali za izlaganje nisu imali uticaj. Dakle, uticaj situacije u kojoj se osoba našla je bila toliko snažna da je izbrisala uticaj religioznih uverenja.
Ovakvi nalazi obično inspirišu na diskusiju, a u ovom slučaju to je najčešće – “da se nađem u toj situaciji, da li bih pomogao”? Pretpostavljam da dok čitate ove redove ne možete da zamislite sebe kako preskačete preko unesrećenog čoveka koji zapomaže (što je zabeleženo u ovoj studiji), i to u nameri da stignete na vreme da održite neko izlaganje. I zaista, većina ljudi kaže nešto poput “nema šanse da mu ne bih pomogao”. Kako je onda moguće da nas ovakvi eksperimenti uvek iznenade i poraze saznanjem o mračnoj strani ljudske prirode? Setimo se Stenfordskog eksperimenta sa zatvorom ili Milgramovih eksperimenata sa strujom. Ove studije nas upozoravaju da su razlike između stavova koje formiramo u udobnim foteljama i odluke da pomognemo (često sumnjivim, prljavim i potencijalno opasnim) strancima ogromne.
Čini se da je lični komfor u današnje vreme postavljen za apsolutni prioritet, a da se solidarnost smatra luksuzom koji ne možemo sebi da priuštimo. Potrebu za održavanjem ličnog komfora često kamufliramo prezauzetošću poslom i obavezama, a solidarnost upravo podrazumeva da se odreknemo onoga čega imamo malo – a danas je to najčešće vreme.
Ukoliko ne ponudimo malo svog komfora drugima, ostaje nam nerešen jedan prilično nezgodan problem – ko će pomagati ljudima na ulici u vremenu u kojem svi kasne na neko izlaganje?
Nemojte ispustiti iz vida da je ovaj eksperiment sproveden pre četrdeset godina, kada je život bio mnogo sporiji. Šta mislite kakve rezultate bismo dobili danas? I iskreno, …
…kako biste reagovali?

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.