Objavljeno

Šta je kriza?

Mi se tokom života trudimo da održimo stanje balansa između spoljašnjih zahteva i naših unutrašnjih potreba i kapaciteta. U većini situacija to usklađivanje nam ne pada naročito teško i stoga uspevamo da budemo relativno srećni i da vodimo ispunjen i smislen život. Međutim, kada se dogode neke iznenadne i neočekivane krizne situacije poput ove koja nas je upravo zadesila, tada te novonastale okolnosti mogu da, tokom nekog perioda, prevaziđu naše kapacitete za borbu i mi tada bivamo „izbačeni“ iz naše svakodnevne rutine.

Dakle, psihička kriza je naša „normalna“ reakcija na novonastale nepovoljne okolnosti, koje nas izbacuju iz stanja ravnoteže i od nas zahtevaju nove oblike adaptacije.

Koje karakteristike situacija treba da ima da bi kod nas izazvala psihičku krizu?

Situacije koje mogu predstavljati okidače za krizne reakcije mogu biti razne. Nekada su to događaji koji se dešavaju samo nama (poput bolesti ili smrti člana porodice, razvod braka, gubitak posla), ili mogu imati globalni karakter i pogađati veći broj ljudi, ili čitavo društvo. Upravo jedna takva situacija nam se dešava – neizvesnost usled rastuće pandemije i osuđenost na karantin i samoizolaciju predstavljaju značajan rizik po naše mentalno zdravlje. Dakle, da bi situacija mogla kod nas da izazove kriznu reakciju, potrebno je da je mi percipiramo kao ugrožavajuću po naše blagostanje.

Koja su psihička stanja i reakcije tipične i očekivane u situacijama krize?

Kriza nije bolest, niti psihički poremećaj. Ipak, tokom krizne situacije mogu se javiti različite reakcije koje za nas nisu uobičajene, ili pojačati neke naše uobičajene reakcije i stanja. Tako je, na primer, očekivano da se tokom trajanja krize osećamo uznemireno, depresivno i bezvoljno, da smo često nervozni, kao i da imamo učestale smene raspoloženja. Takođe je očekivano da ne spavamo ustaljenim ritmom (spavamo ili previše ili ne možemo zaspati), da poremetimo režim ishrane, da imamo impulsivne reakcije, ili da smo češće svadljivi nego inače. Nisu neuobičajene ni glavobolje, bolovi u vratu i leđima (pogotovo u situaciji karantina, usled slabijeg kretanja) i sl.

Kroz koje faze prolazimo tokom suočavanja sa krizom?

Kriza obično započinje tako što registrujemo da se nešto neuobičajeno dešava. Nekada smo u neverici i odbijamo da prihvatamo takav razvoj događaja. Zatim sledi faza u kojoj pokušavamo da se adaptiramo na novonastale okolnosti: tražimo pomoć, smišljamo nova rešenja i obrasce ponašanja. Nekada koristimo nekonstruktivne mehanizme adaptacije, poput „bežanja“ u prekomerno jedenje ili alkohol, kada je važno da potražimo pomoć stručnjaka. Konačno, krizna situacija prolazi i mi novo iskustvo integrišemo u sebe i nastavljamo dalje.

Šta treba da radimo tokom krizne situacije?

Najpre je važno da shvatimo da su naše (gore opisane) reakcije potpuno OK i da će svaka kriza proći. Zatim je dobro da razumemo šta nam se dešava i da ne optužujemo sebe, ni druge za neke događaje na koje nemamo uticaja, niti su rezultat naših postupaka. Ono što takođe pomaže je i to da, koliko-toliko, održimo naše redovne rutine – posao, socijalne kontakte (u ovom slučaju putem online aplikacija i društvenih mreža) i hobije, poput šetnji, gledanja filmova i serija i sl. Takođe je važno da održimo realni optimizam i da pokušamo da se fokusiramo na pozitivne aspekte realnosti i budućnosti. Ukoliko primetimo da situacija prevazilazi naše resurse za borbu – uvek je dobro potražiti savet stručnjaka. Verovatno možemo i sami da se izborimo sa situacijom, ali zašto bismo to radili ukoliko postoje dostupni programi podrške?

Da li je svaka krizna situacija štetna ili loša?

Svaka krizna situacija je stresna i izazovna. Međutim, ne mora da ima negativan rasplet. Ukoliko se dobro postavimo, kriza će proći bez štetnih posledica po nas, a vrlo je moguće da ćemo iz nje izaći jači i mudriji.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.