Objavljeno

Kako prepoznati odlaganje?

Postoje uobičajeni načini na koji ljudi sami sebe zavaravaju. Navešćemo neke:
•  razmišljanje i maštanje o aktivnosti, bez uključivanja u nju; npr, sedenje u stolici i razmišljanje o spremanju radnog stola, uz rečenicu „Moram da imam dobar feeling (osećaj), pre nego što počnem da radim“
•  ostavljanje posla do poslednjeg momenta, jer „Najbolje radim stvari pod pritiskom!“ Ova tvrdnja, osim što je neproverljiva, daje dobar alibi osobi ukoliko posao nije dobro obavljen, jer „nije bilo dovoljno vremena da ga obavim kako treba“
•  „Uradiću to sutra“ je čuvena rečenica, koja zapravo predstavlja odlaganje aktivnosti do neodređene vremenske tačke u budućnosti. Varijanta ove zamke je i poznati „studentski ponedeljak“, kada student odlaže učenje za koji dan, a kada taj dan dođe može pribeći sledećoj zamci, a ona glasi
•  „Ne mogu da učim kada mi je stan ovako prljav“, a to je student primetio, pogađate, baš u ponedeljak, kada je bilo vreme učenju. Student tada pribegava poslu, koji je pre pre samo dva ili tri sata bio krajnje nevažan, a koji je odjednom postao neizbežan – spremanju. Nakon spremanja sledi odmor, jer se „ne može učiti umoran“, a samo učenje se odlaže do sledećeg ponedeljka – i tako u krug.
 obavljanje silnih „pripremnih“ aktivnosti nekada takođe može da udalji osobu od obavljanja ciljanog zadatka; jer, kada se završi spremanje stola, tu je prikupljanje literature, štampanje dodatnog materijala, a učenje se odlaže rečenicom „Barem sam se spremio za početak“. Nažalost, tu je obično posredi iluzija, jer se identična priprema ponavlja sledeći put itd.
Prevazilaženje prokrastinacije
Za prevazilaženje prokrastinacije važne su četiri faze. Ilustrovaćemo ih primerom Petra koji želi da postane psihoterapeut.
 Svesnost. Petar je psiholog koji želi da postane psihoterapeut. Da bi osvestio klijentu odlažuće ponašanje, jedna korisna tehnika je imaginacija. Imaginacija je dobra i za zaobilaženje odbrana kao što su racionalizacija i intelektualizacija. Kada je zamislio kako se oseća dok traži klijente, Petar je izvestio da oseća snažnu anksioznost. Iza ove anksioznosti nalazilo se nekonstruktivno uverenje: „Moram biti siguran u svoje sposobnosti pre nego što stanem pred klijenta, jer ako ne opravdam novac koji klijent plati, ja sam promašaj.“ Petar je uvideo da njegova nekonstruktivna uverenja održavaju odlaganje. Međutim, osvešćivanje ne vodi odmah do promene ponašanja.
     Ciljevi. Da bi razvio plan akcija za promenu, Petru je bio potreban jasan, specifičan i merljiv cilj. Njegov početni cilj je „Postati terapeut“, koji nije dobar, jer se odnosi na dalju budućnost, a ne na konkretne aktivnosti koje će potpomoći plan promene. Potrebno je definisati konkretan, kratkoročni cilj: „Pronaći najmanje 2 klijenta u naredna 3 meseca, sa kojima će se raditi besplatno.“
      Predanost. Kada je klijent definisao cilj, to ne znači i da se obavezao da će ga dostići. Neki klijenti žele napredak bez ulaganja velikih napora. Grieger (1991) navodi da se promena dostiže tako što se klijent odnosi konstruktivno prema tome „24 časa dnevno, 7 dana nedeljno“. Ako klijenti žele dobit, moraju prihvatiti neprijatnost koju nosi rad na problemu. Nakon što je redukovao anksioznost, putem osporavanja svojih nekonstruktivnih uverenja (npr. “Ne moram biti 100% siguran da bih radio besplatno” i  „Samopouzdanje se stiče radom, zato kreni!“), Sa Petrom je dogovoren niz ka cilju usmerenih koraka u određenom vremenu, npr. konktaktirati potencijalne klijente, raspitivati se kod prijatelja da li znaju nekoga kome je potrebna psihološka pomoć, itd.
       Upornost. Neki klijenti pomisle da jedno uspešno prevazilaženje prokrastinacije označava kraj njihovih muka. Međutim, to nije uvek tako. Stoga je važno da konstantno osporavamo nekonstruktivna uverenja i razvijamo konstruktivna koja će nas podsećati da je u našem dugoročnom interesu da tolerišemo sadašnju neprijatnost. Važno je razviti i tzv. koping rečenice kojima sebi pomažemo kada se prokrastinacija javi s vremena na vreme i nagraditi se i za makar male pomake.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.