Objavljeno
Ukoliko sprovedete malu anketu sa svojim prijateljima i upitate ih jednostavno pitanje „Da li ti je posao stresan?“, velika je verovatnoće da ćete u gotovo 100% sučajeva čuti potvrdan odgovor. I ne samo to, veoma je izvesno da čujete i sledeće: „Pući će mi glava od posla“, „Ne mogu više da izdržim ovu torturu“, „Poludeću od pritiska“ i sl. Postoji mogućnost da u ovim slučajevima nije u pitanju samo stres, već tzv. sindrom sagorevanja.
Sagorevanje na poslu (izgaranje, pregorevanje, eng. burnout) predstavlja specifičnu formu stresnog odgovora. Reč je o hroničnoj psihofiziološkoj reakciji osobe na visoke zahteve posla i poslovnog okruženja, posebno na pritiske i konflikte koji potiču od direktnog kontakta sa ljudima. Sagorevanje se često smatra “konačnom“ posledicom hroničnog stresa.
Šta je zapravo sagorevanje?
Sindrom sagorevanja podrazumeva tri dimenzije, za koje se smatra da vremenski slede jedna drugu:
• Emocionalna iscrpljenost: odsustvo entuzijazma, osećaj “isceđenosti” i nemogućnosti da se smogne snage za novi radni dan
• Cinizam: osećaj odvojenosti od posla i ljudi koji su u vezi sa poslom, distanciranje i zauzimanje ciničnog stava
• Neefikasnost: doživljaj neefikasnosti na poslu i odustajanje od pređašnjih ciljeva i investiranja u njihovo ostvarivanje
Dakle, ne samo da nismo oduševljeni kada nam ujutro zazvoni alarm, nego nemamo volje da uopšte obavljamo posao i jedino što želimo je da pobegnemo od ljudi, kompanije, posla… Istraživanja pokazuju da su sagorevanju „podložniji“ zaposleni čiji radni zadaci su veoma obimni i složeni, često rade prekovremeno i imaju kratke rokove za završetak posla. Ukoliko na to dodamo loše međuljudske odnose u kompaniji, odsustvo podrške od strane nadređenog i nisko samopouzdanje zaposlenog, sve smo bliži da se u najmanju ruku nađemo u fazi emocionalne iscrpljenosti.
Kako se prevazilazi sagorevanje?
Ipak, jasan recept za sagorevanje ne postoji, pa tako ne postoji ni jednoznačan način njegovog sprečavanja. U borbi protiv sagorevanja se mogu razlikovati dva generalna plana intervencija: intervencije usmerene na promenu organizacije koja stvara uslove za izgaranje; i na promenu individue koja te uslove doživljava. Osnovni cilj prvih je rad na organizacijskim uzrocima sagorevanja (bolja raspodela posla, davanje podsticajne povratne informacije i sl.). Kod drugih je fokus na redukciji sagorevanja putem edukativnih intervencija na zaposlene kako bi se povećao njihov kapacitet za borbu sa zahtevima posla (trening upravljanja stresom, relaksacija, upravljanje vremenom, trening asertivnosti, “team building“, meditacija i dr).
Istraživanja gotovo nedvosmisleno pokazuju da izgaranje vodi povećanju broja izostanaka sa posla, smanjenoj privrženosti organizaciji i konačno njenom napuštanju. Zato je za organizaciju veoma značajno da najpre prepozna sagorevanje kod svojih zaposlenih, a zatim i predano radi na redukciji njegovih simptoma putem individualnih i/ili organizacisjkih intervencija.
Ukoliko kod sebe prepoznate neke od simptoma, setite se svih dugotročnih štetnih posledica sagorevanja i budite otvoreni da potražite pomoć stručnjaka. Individualno savetovanje i koučing su veoma efikasne intervencije koji vam mogu pomoći da se izborite sa sagorevanjem.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.