Objavljeno

Na početku moram da stavim jednu napomenu. Na ovom mestu je pre nekoliko godina postavljen tekst sa istim ovim naslovom. Tekst je opisivao šta je to sistematizacija, kako se pravi opis posla, zašto je važno da svaka kompanija ima „dokument sa tačnim opisom aktivnosti svakog radnog mesta“, kako je profesionalno urađena sistematizacija neophodna, jasno razgraničava odgovornosti i slično. Tu je bila i slika mladića u košulji koja crta organigram, baš ono prava klasika.

Taj tekst je jedan od najčitanijih na našem sajtu već godinama unazad… iz nama potpuno nejasnog razloga. Tekst je suvoparan, školski napisan, ne nudi bogznašta revolucionarno. Ali, izgleda da je naslov, ponovo iz nama nepoznatog razloga, posetiocima našeg sajta atraktivan. Zato smo rešili da pod istim naslovom napišemo bolji i savremeniji tekst. Zapravo, pravi razlog zašto smo se odlučili na ovaj korak je što se više nismo saglasni sa gore opisanim sadržajem teksta. Evo i zašto.

U vreme kada je taj tekst napisan nalazili smo se u stabilnom periodu poslovanja, kada se stvari nisu tako brzo menjale. U to vreme, ideal kompanija je bio da imaju jasno uređen sistem – organizacijsku šemu, precizne opise poslova i jasne procedure. Na taj način se izbegava haos, konflikti zbog nejasne podele poslova, jasno se zna šta je čija odgovornost i ovlašćenja. Za većinu kompanija je profesionalno urađena sistematizacija bila lek za veliki broj problema sa kojima su se borile. I zaista, mi smo godinama unazad pomagali organizacijama da putem ovakvih projekata optimizuju svoju strukturu i procese, uredili stanje i to se uvek pokazivalo kao dobro.

Iako pričamo o periodu od tek pre nekoliko godina, lično smatram da to danas ne pije vodu. Šta se promenilo?

Mislim da je poslovanje sa visoko uređenom strukturom samo period u razvoju biznisa, koji je danas na izdisaju. Danas previše uređeni sistemi, sa jasno razgraničenim radnim mestima i odgovornostima, ne mogu brzo da odgovore na zahtev tržišta. A tržište danas je nemilosrdno i zahteva brzinu, agilnost i prilagođavanje. Ukoliko kompanija insistira na birokratiji i strogim procedurama, neće moći da se brzo prilagodi.

Vratimo se sada na pitanje iz naslova. Ako odgovor nije u jasnoj strukturi, šta je rešenje?

Radeći na optimizaciji organizacijskog dizajna, danas primenjujemo sledeća načela: ukidanje hijerarhijskih nivoa, „ravnanje“ strukture, smanjenje formalnih zahteva za zaposlenje, objedinjavanje radnih mesta, smanjenjenje menadžerske kontrole i distribucija odgovornosti na izvršioce. Opise poslova koncipiramo tako da su fleksibilniji, results-oriented, a ne spisak pojedinačnih aktivnosti. U poslednje vreme smo imali sreću da sarađujemo sa klijentima koji su svesni ovih trendova, što nam je dalo potvrdu da ova načela zaista daju rezultate.

Zajedno sa ovim tehničkim rešenjima, neophodno je da radimo i na promeni mindset-a. Jedini način da kompanija „preživi“ danas je da ima fleksibilnu radnu snagu, sa dovoljno snažnim kapacitetom za promene. Dobra priprema za budućnost podrazumeva da kod zaposlenih „bildujemo“ kapacitet za upravljanje i prilagođavanje promenama, spremnost na učenje i razmenu znanja. Ukoliko kompanija svoje napore investira u sve preciznije definisanje radnih mesta, strukture i procedura, to može kratkoročno da se isplati, ali dugoročno ta filozofija gubi bitku. Današnji trend je da se granice između radnih mesta gube, čak i između hijerarhijskih nivoa. Sve više ljudi može da aktivno učestvuje u oblikovanju svog posla, i po pitanju sadržaja i forme. Job crafting će postati standard u narednim godinama. To je zahtev koji dolazi od današnje radne snage, koja želi da sama kroji svoj put, eksperimentiše i bira. Poslodavci polako prihvataju da ne drže više konce u svojim rukama i da ne mogu tako lako da uguraju ljude u kockice koje sami crtaju u dijagramu.

Ako je to trend, zašto posetioci našeg sajta i dalje traže rešenje za „to nije u opisu mog radnog mesta“? Zato što je jasna uređenost komforna, i za poslodavce i zaposlene. S jedne strane poslodavci teže predvidivosti, koja olakšava kontrolu. S druge strane, većina zaposlenih žudi za jasnim okvirima, jer to sprečava konflikte oko odgovornosti i brani nas od zastrašujućih izazova koje nosi nedefinisanost, neizvesnost. Struktura je udobnost. Ali, da li nas udobnost priprema za promene?

Naravno da ne. U jednom momentu moraš da se pustiš i skočiš u Neizvesnost. A bilo bi dobro da se pre tog skoka pripremiš, „nabilduješ“ fleksibilnošću… pre nego što shvatiš da Izvesnost gubi tlo pod nogama.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.