Objavljeno

Šta je to stres na poslu?

Stres možemo definisati kao adaptivni odgovor na važne događaje koji osobi postavljaju neuobičajene psihološke ili fizičke zahteve. Za razumevanje stresa važno je da znamo sledeće pojmove:

  • Stresor – svaki uslov, okolnost ili događaj koji izaziva adaptivan odgovor; po pravilu, stresori su spoljašnje prirode i nalaze se u okolini koja deluje na pojedinca.
  • Pojedinac sa svojim sistemom vrednosti, načinom opažanja i razmišljanja predstavlja ključni faktor kroz koji se “prelamaju” objektivni događaji.
  • Adaptivni odgovor – podrazumeva reakcije organizma u koje su uključeni različiti sistemi osobe: fiziološke reakcije, psihološke reakcije i ponašanje.

Odakle nam stres na radu?

Izvori stresa na poslu mogu poticati sa tri organizacijska nivoa: individualnog (zanimanje, zahtevi posla, pritisak rokova, odgovornost za ljude, fizički radni uslovi, konflikt uloge, nejasnoća uloge…); grupnog/timskog (međuljudski odnosi na poslu, odnosi sa nadređenim/podređenim kolegama, intragupni konflikti, pritisak grupe…) i organizacijskog (organizacijska struktira, dizajn posla, stil menadžmenta, participacija, organizacijska klima i kultura, nedostatak konstruktivne komunikacije..). U osnovi, svi stresori se odvijaju u okviru konkretne organizacije, jer su posledica njenog funkcionisanja i uslova u njoj.

Kako da prepoznamo stres?

Efekti stresa se mogu takođe podeliti u individualne i organizacijske.
Na nivou organizacije stres najpre pogađa prisutnost zaposlenih u organizaciji tako što se povećavaju odsustva sa posla, kašnjenje, i to vodi prekidima rada, sabotažama i fluktuaciji. Stres ozbiljno ugrožava i zdravlje zaposlenih. Na uspešnost u poslu negativni efekti stresa ogledaju se u smanjenom kvalitetu i kvantitetu učinka, broju žalbi, nesreća na radu, prevelikoj potrošnji vremena, materijala i opreme, većim gubicima i sl. Stres dalje pogađa zadovoljstvo zaposlenih poslom i kompanijom, smanjuje moral i predanost organizaciji. U efekte stresa ubrajaju se često i prekidi u komunikacijama, iskrivljavanje i gubljenje poruka tokom prenošenja, loše i neefikasno donošenje timskih odluka i sl.
Na individualnom nivou, stres se sastoji od psiholoških manifestacija (anksioznost, depresija, ljutnja, krivica, bol, nezdrava ljubomora, sramota, zavist, teškoće koncentracije, neefikasnost, …) združenih sa određenim fiziološkim reakcijama (povišen krvni pritisak, migrena, poremećaji digestivnog sistema, glavobolje i opšta tenzija, …).
Fiziološke i psihološke posledice se uglavnom prepliću i komplikuju celu sliku, i dovode do uznemirenja „drugog reda“. Osoba ima psihičkih poteškoća zbog stresa, što može dalje da vodi fiziološkim komplikacijama, a one ponovo postaju novi stresor za osobu. Tako obično nastaje sindrom izgaranja (ili sagorevanja; eng. burnout). Tada osoba, zbog prevelike količine stresa, može jednostavno da odustane od pokušaja da izađe na kraj sa problemom.

Kako redukovati stres?

Najefikasniji način redukcije stresa jeste promena odnosa prema onome što nas „stresira“. Rad na bazičnim uverenjima, odnosno promena temeljne životne filozofije koja stoji u osnovi naših bihejvioralnih i emocionalnih reakcija, predstavlja najznačajniji faktor u redukciji stresa. Potrebno je preispitati kako razmišljamo o onome što nam se dešava na poslu i usvojimo konstruktivnu životnu filozofiju. Promena do koje dolazi na ovaj način je dubinska i dugotrajna.
U preveniranju i ublažavanju stresa i njegovih posledica mogu se koristiti i tzv. „neelegantne strategije“, koje su takođe veoma značajne, ali ne vode dugotrajnoj promeni, već kratkotrajnom ublažavanju simptoma stresa. Neke od njih su:
1. Vođenje računa o ishrani
2. Redovna fizička aktivnost
3. Osmišljavanje slobodnog vremena
4. Relaksacione tehnike i vežbe disanja
5. Negovanje socijalih odnosa

Sa druge strane, i kompanija može dati svoj doprinos u ublažavanju simptoma stresa kod svojih zaposlenih. To će pre svega učiniti ukoliko obezbedi da radno okruženje bude „po meri“ ljudi koji u njoj rade. To bi moglo značiti da, na primer, zaposlene treba adekvatno motivisati i nagrađivati, pokazivati više brige za njih i socijalne podrške, obezbeđivati „stres menadžment“ programe, davati više slobode i autonomije u radu ukoliko je to potrebno i sl. Ovakve „stres menadžment“ edukacije mogu da se održe u formi treninga uživo, ali ono što je sve zastupljenije u poslednje vreme jesu online treninzi, uz proradu sadržaja uživo. Na ovaj, kao i sve ostale prethodno spomenute načine se investira u ljude i njihove resurse, što postaje dominantan resurs svake kompanije u savremenom poslovanju i izvor konkurencijske prednosti.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.