Objavljeno

Znate onaj osećaj kada zadovoljno izustite ,,napokon“? Napokon za sva traganja i bezuspešne pokušaje. Napokon naučene lekcije iz prethodnih izazova. Napokon da i putevi vode do samo jednog mesta. Naslućujete li o čemu pričam? O onom relaksirajućem osećaju da ste napokon stigli!

Život vešto ispituje našu želju

Neće nas on pustiti tek tako! Pre nego što je ostvariš, potrebno je da dokažeš koliko je jaka tvoja želja. Ako je ona mlaka, zaboravi, jer ne prolazi. Zašto bi?! Nisi ozbiljan, nisi dovoljno posvećen ili gubiš prioritete. Možda ni sam ne znaš šta želiš, pa lutaš otvorenih očiju tražeći je. Ponekad ti se učini da si na dobrom mestu i da kucaš na prava vrata, ali ona nikako da se otvore. Neka vrata se otškrinu, druga zalupe ispred nosa. Ponekad imaš sve, ali jednostavno nije došlo njeno vreme. Odlična prilika da vežbaš svoje strpljenje. Što se mene tiče, ozbiljno sam ga trenirala. Sve dok nisam počela da se pitam…

Šta je ono što ne vidim?

Prava je muka uklopiti se u ,,modlu“ koja nije po našoj meri. Verujte mi, probala sam bezbroj puta. I uvek je negde žuljalo, a negde imalo više prostora. Nekada je gušilo, a ne mali broj puta zabolelo. Bilo je situacija kada jednostavno i ne pokušavaš, jer ti je jasno da se ne uklapaš. Ali, sve je to vodilo razumevanju koja je ,,modla“ po mojoj meri. Napokon sam je ugledala!

Posvećeno podstiče lični razvoj pružajući izvanrednu priliku za rast. Ima jasnu strukturu, ali kada je potrebno fleksibilno prihvata različitosti. Usmerena je na izvrsnost koju postiže uz inovativne ideje, međusobnu pomoć i solidarnost. EUREKA! Jasno vidim ono za čim sam tako dugo tragala! Ali, čekaj malo – da li ovakvo mesto zaista postoji?!

Srce te uvek odvede na pravu adresu

Mene je moje odvelo u Miletićevu 32. Jednom sam pokucala i vrata su se otvorila. Jednom sam pitala i kao odgovor dobila ,,Dobrodošla u TIM!’’ A, znate li gde sam to došla? Kakvi su ovi, sada i moji, TIMovci? Istina je da ih i sama još uvek upoznajem, ali rado bih sa vama podelila neke tajne koje sam o njima saznala. Samo, shhh, nemojte da me odate! 🙂

Retko se sreću ljudi koji su toliko usmereni na lični razvoj. Svako od njih ima različita interesovanja, ali i želju da drugima prenesu najbolje iz tog polja. Nesebično pružaju pomoć, a ukoliko im je potrebna slobodno je traže. Kritikuju dobronamerno, pohvaljuju bezrezervno. Vole svoj posao, zato posvećeno rade na njegovom unapređenju i razvoju. Svakodnevno žive svoje TIMske vrednosti. Zaista, retko se upoznaju ljudi koji toliko vole da razvijaju ne samo sebe, već i druge. Da li baš zbog toga ili što ,,samo retki nađu retke“, ovde sam se lako uklopila.

Kada kreneš TIM putem…

Stigneš u organizaciju u kojoj nije potrebno da svoje kvalitete pokazuješ ,,na sav glas“ kako bi bili primećeni. Jednostavno, TIM prepoznaje tvoje potencijale, čak i kada ih možda ni sam nisi u potpunosti svestan. Znate li kako to znam? Po tome što su svakome od nas radni zadaci i odgovornosti u odnosu na njih skrojeni po meri. I mogu vam reći da nam baš lepo stoje! Moj zadatak je da koordinišem aktivnosti koje su povezane sa edukacijskim programima i psihoterapijom. Održavanjem prijatne i podržavajuće radne atmosfere TIM je stalno otvoren za predloge u cilju kontinuiranog razvoja. Ali, avaj! TIMovci neretko znaju da te izvuku iz ušuškane zone komfora kako bi porastao za koji metar i više i šire.

Prohodala sam na Andrićevim stazama. Mnogo kasnije upoznala sam različite puteve, čak i neke životne oku nevidljive. Sada i iz iskustva znam da kada se ,,pravi“ put otvori sve je mnogo lakše… i lepše. Jer, sada shvatam da su svi moji putevi, zapravo, vodili u TIM – mesto gde sa mirom mogu da kažem napokon sam stigla.

Dok se naši putevi ne ukrste i lično se ne upoznamo, bilo bi mi drago da u komentarima pročitam kakva su vaša iskustva sa TIM Centrom? 🙂

3 komentara na “Svi putevi vode u TIM

  1. Moj put je vodio iz TIM Centra u svet, pa iz sveta opet u TIM Centar, i naposletku se opet otisnuh u svet… ne znam da li je putovanju kraj… HR svet je veliki, odnosno neopisivo mali i tesan… i svaki put kada sam iz TIMa kretala, svracala, odlazila ili dolazila – TIM Centar je bio drugaciji, lepsi, verovatno i mnogo bolji… ostavio je u mom iskustvu neizbrisive tragove i poneki nauk o sebi i drugima… a ostavila sam i ja traga u njemu – cak i ako to niko nikada ne bude priznao – ja znam da je tako i da nam je veza neraskidiva… jer prva ljubav zaborava nema, iako mozda nije prava i ne bude jedina… zelim ti mnogo srece i iskrenih trenutaka u TIMu… kao i svim bivsim, sadasnjim i buducim TIMovcima…

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.