Istraživanje zadovoljstva zaposlenih

OK, možemo ga nazvati istraživanje zadovoljstva zaposlenih, engagement-a, dijagnostika ljudskih resursa… ali se u svakom slučaju radi o sledećem – razvili smo sistem za procenu 13 aspekata funkcionisanja organizacije zahvaljujući kojem možemo da skeniramo sve ključne probleme u kompaniji i njenim delovima. Cilj istraživanja je predviđanje ključnih pokazatelja HR funkcionisanja, poput fluktuacije, privrženosti i sagorevanja. Ove analize su moćan alat za HR manager-a s obzirom da je na osnovu njih moguće dati vrlo konkretne predloge kako i gde da se interveniše, u cilju sprečavanja nepoželjnih ishoda.

Jedna od retkih naših usluga koja nije 100% Tailor made, ali koju smo s dobrim razlogom standardizovali – analize su zasnovane na benchmarking-u, odnosno poređenju sa bazom od nekoliko hiljada zaposlenih u Srbiji. Takav pregled može da pruži dragocenu informaciju kako se vaša kompanija kotira u odnosu na druge.

Navodimo par primera kako je istraživanje zadovoljstva zaposlenih pomoglo našim klijentima da bolje razumeju svoju organizaciju i donesu prave odluke.

• Naš klijent, IT kompanija u stranom vlasništvu, je želela da odgovori na pitanje kako da zadrži zaposlene, pri čemu je menadžment imao hipotezu da su finansije univerzalno rešenje. Statističkim analizama smo utvrdili da su uzroci fluktuacije različiti po sektorima: kod developera to je nezadovoljstvo mogućnostima za profesionalni razvoj, kod tehničke podrške sagorevanje usled prevelikog obima posla, u službama podrške loša organizacija posla, itd. Na ovaj način je kreiran akcioni plan po sektorima koji na precizan način odgovara na potrebe zaposlenih, jer bi se univerzalna strategija pokazala kao neprecizna i neefikasna.
• U proizvodnoj kompaniji u kojoj smo sproveli istraživanje zadovoljstva zaposlenih benchmarking analiza je pokazala da su skoro sve dimenzije ispod srpskog proseka. Iako je to menadžmentu delovalo prilično poražavajuće, dodatnim analizama smo utvrdili da presudan uticaj na zadovoljstvo zaposlenih imaju dve dimenzije – liderstvo i radni uslovi. To je pomoglo menadžmentu da se u akcionom planu fokusira na prioritete čijim unapređenjem će dobiti najveći efekat, konkretno – obuka iz liderstva u linijskom menadžmentu i investicija u rešavanje najkritičnijih uslova u proizvodnim halama. Ključni doprinos istraživanja je bio u identifikaciji ključnih problema, ali i više od toga – da se ne fokusiramo na najlošije ocenjene dimenzije, već one koje imaju najveći uticaj na organizacijsko funkcionisanje.