Svako živo biće – od vlasi trave koja se tek promalja iz zemlje, preko čoveka, do najvećeg drveta na planeti – želi da živi. Da li će taj život biti dug i kvalitetan zavisi od mnogo faktora. Ipak, jedan od najvažnijih je – sigurnost. Bez nje, sve drugo je upitno, pa čak i sam život.
Briga kao moderan stil života
Kada nam je egzistencija upitna, bilo realnim dešavanjima ili samo zamišljanjem da bi mogla da bude ugrožena, normalno je da puno razmišljamo i da se brinemo. Usled brzih dešavanja i promena koje neretko prevazilaze naše kapacitete, deluje da nam jedino preostaje strepnja, nezadovoljstvo, predviđanje loših scenarija, katostrofiziranje, obeshrabrenost, samosažaljenje… Nažalost, spisak bi mogao da bude veoma dug. Ukoliko smo još izgubili svoje autentične vrednosti i prihvatili one koje moderno društvo nameće, onda nam može biti pravi izazov da pronađemo „uzemljenje“. Tako briga postaje „normalan“ stil života u savremenom društvu.
O čemu, intimno i duboko, ti brineš?
Možda si zabrinut za svoju sigurnost ili tebi drage ljude. Ako je tako, zastani i razmisli – da li tvoja briga može bilo šta da promeni? Briga sama po sebi, a posebno kada je preterana, nije od pomoći. Naprotiv, tebi čak može i da naškodi! Stoga, kada pomisliš npr. na drage ljude, da li možeš da brigu zameniš lepšim i konstruktivnijim mislima? Na primer, da im umesto brige uputiš misli ispunjene mirom, lepim željama, ljubavlju… Na taj način bi pomogao i njima – jer bi to osetili, a i sebi – jer se ne bi opterećivao negativnim mislima i neprijatnim osećanjima.
#1) Tehnika za upravljanje brigama
Tehnika koju u zadnje vreme često delim sa svojim klijentima je „Drvo briga“ ili „The Worry Tree (Butler & Hope, 1995)“. Ova tehnika je laka za primenu, a može da ti pomogne da razmišljaš drugačije, „dublje kopaš“ o onome što te brine, dobiješ novu perspektivu, bolje se fokusiraš i zaustaviš brige kako ne bi prerasle u katastrofiziranje. Kako biste primenili ovu tehniku na vašim brigama, pratite šemu koja se nalazi ovde.
#2) Vežba za definisanje straha
U jednom TED talk-u, Tim Feris je predstavio ideju zašto bismo trebali da definišemo svoje strahove umesto ciljeva (ukoliko do sada nisi pogledao ovaj video, pozivam te da to uradiš). Njegova vežba se sastoji od zapisivanja i analiziranja naših strahova:
- Na prvoj stranici je potrebno da odgovoriš na pitanje „Šta ako ja…“ uzimajući u obzir ono što te brine, npr. da li ćeš biti bezbedan na poslovnom sastanku koji je organizovan. Ovu stranicu podeli na tri kolone:
- Definiši – šta te brine, šta je najgore što može da se desi? Na primer, mogu da se zarazim ako je neko zaražen, mogu ja nekoga da zarazim…
- Spreči – kako možeš da sprečiš najgori ishod? Na primer, mogu da odložim sastanak, držim se propisanog rastojanja, budem na otvorenom, koristim masku…
- Popravi – ako se najgore desi kako to možeš da popraviš? Na primer, uradiću test, dobiću preporuke za dalje, biću u samoizolaciji…
- Na drugoj stranici odgovori na pitanje – Koje mogu biti prednosti tvog pokušaja ili delimičnog uspeha? Ako si pokušao da rešiš problem ili si delimično uspeo u tome, da li je to doprinelo izgradnji tvog samopouzdanja, da li si razvio neku veštinu, postao rezilijentniji…? Potroši na ovo 10 do 15 minuta. Na primer, odlaskom na poslovni sastanak sa manjom grupom ljudi lakše ćeš se upuštati i u druge socijalne interakcije koje si do sad izbegavao.
- Na trećoj stranici zapiši koji je trošak tvoje neaktivnosti (emocionalni, fizički, finansijski…). Koja je cena toga da ništa ne menjaš? Ako nastaviš da izbegavaš ovu akciju ili odluku, kako bi mogao da izgleda tvoj život za tri meseca, pola godine, godinu dana? Na primer, možda ćeš moći da izbegneš ovaj sastanak, ali kako će to uticati na razvoj tvog poslovanja? Šta je sa sledećim sastankom?
Strepnjom od onoga šta će sutra biti gubiš ono gde si sada
Vežbaj da budeš u sadašnjem trenutku bez zabrinutosti za ono što će biti sutra. Nije uvek lako, ali je moguće. Živeti u sada i ovde podrazumeva tolerisanje neizvesnosti, tj. spoznaje da ne znaš šta će se desiti u narednom trenutku. Da bi što bolje tolerisao neizvesnost, nauči da je prihvataš kao sastavni deo svakodnevice. Kako bi „sačuvao zdrav razum“ u izazovnim situacijama i „usidrio“ se u sadašnjosti, umesto da „sklizneš“ u brigu o budućnosti…
#3) Može da ti pomogne i ova tehnika:
- Fokusiraj se na misli. O čemu razmišljaš? Oko čega brineš? Čime se zastrašuješ? Da li na to možeš da utičeš ili ne? Ako možeš da utičeš, šta možeš da uradiš povodom toga?
- Fokusiraj se na telo. Šta osećaš u svom telu? Kakve senzacije? Da li te nešto boli? Da li si gladan ili žedan? Šta bi u ovom trenutku prijalo tvom telu?
- Obrati pažnju na disanje. Kako dišeš? Da li dišeš plitko ili duboko? Da li dišeš ravnomerno ili isprekidano? Da li imaš utisak da se gušiš? Imaš li dovoljno kiseonika? Otvori širom prozor, prošetaj, udahni…
Tolerisanje neizvesnosti kao put do unutrašnjeg mira
Samo jedan čovek koji uspeva da sačuva svoj unutrašnji mir u stanju je da smiri veliki broj tuđih oluja. J Zato nam je očuvanje ličnog mira, u ovako haotičnim i neizvesnim vremenima, preko potrebno. Ali, kako da se unutrašnji mir prestane smatrati privilegijom budističkih monaha koji, izolovani od sveta, po ceo dan meditiraju? Kako da sačuvaš svoj unutrašnji mir?
Već smo pomenuli koliko je značajno da vežbaš tolerisanje neizvesnosti. Pored toga, važno je da naučiš kako da oprostiš, prihvatiš ili pustiš stvari na koje ne možeš da utičeš (ili možeš delimično). U tome mogu da ti pomognu i prethodno pomenute tehnike. Obrati pažnju na ono što ti na bilo koji način opterećuje kako misli, tako i grudi. A, potom…
Izađi iz klopke neizvesnosti
Sam si u nju ušao. Ipak, to ne znači da sam iz nje moraš i da izađeš. Ako trenutno ne pronalaziš način kako to da uradiš, ne stidi se da potražiš pomoć. Vežbanjem usavršavamo sve što radimo. Tako je i sa tolerisanjem neizvesnosti. Počni od toga da manje brineš o tome šta će se desiti sutra! Svaki dan ima dovoljno izazova o kojima možeš da razmišljaš i brineš. Sutra će, ionako, brinuti za sebe.
Sjajan tekst. Sve pohvale autoru.