Umemo li da ga koristimo?
Verovatno ste više puta čuli koliko je značajno postavljati sebi ciljeve i koliko je bitno da znamo šta želimo. Zvuči jednostavno: definiši sebi cilj koji želiš da ostvariš, kreni u akciju, čeka te uspeh i osećanje zadovoljstva. Međutim u praksi se dešava da ovaj princip ne funkcioniše tako glatko. Često se postavljanje ciljeva svede na raznovrsne maštarije, novogodišnje želje ili neuspešne odluke tipa “Od ponedeljka ću…”
Gde je problem?
„To su prazne priče. Nema smisla postavljati ciljeve.“
Prvi problem bismo mogli prepoznati prekouverenja da postavljanje ciljeva nema efekta i smisla. Često je ovakav stav povezan sa spoljašnjim lokusom kontrole koji se ispoljava kroz uverenje da malo toga zavisi od nas. Čemu onda postavljanje ciljeva ako ionako sve zavisi od sudbine, države, poslodavca,horoskopa…? Možda ne možemo promeniti svet, ali sigurno možemo birati kako ćemo živeti u njemu.
„Ja, u stvari, ne znam šta tačno želim.“
Nejasna vizija svoje budućnosti veliki je problem kada želimo da postavimo ciljeve. Ako je slika našeg cilja maglovita i mutna, teško će nas pokrenuti na akciju i nećemo znati koje korake da preduzmemo. Nije uvek lako „izoštriti“ cilj. Međutim, postoje brojne tehnike koje nam mogu pomoći u tome. Upornim i strpljivim slušanjem sebe možemo doći do svojih autentičnih želja.
„Ma, šta je deset kilograma!? Smršaću do leta.“
Nerealni ciljevi mogu biti još jedan problem. Preambiciozni ciljevi nas mogu obeshrabriti, dok sa druge strane neambiciozni mogu biti nedovoljno izazovni i motivišući. Zato treba naći pravu meru i uzeti u obzir okolnosti i resurse koje imamo. „Vaš cilj bi trebalo da bude izvan dohvata, ali ne i izvan vida.“ (Anita de Frantz)
„Uradiću to ovih dana.“
Značajan problem kod postavljanja ciljeva je vremenska neodređenost. Ukoliko nemamo jasan rok za realizaciju cilja, velika je verovatnoća da će se vremenska odrednica „što pre“ prolongirati na nekoliko meseci. „Cilj je san sa rokom sprovođenja.“ (Napoleon Hil)
„Joooj, mogu li ja to? Da li sam dovoljno dobar? Šta ako ne uspem?“
Sumnja u sebe i strah od neuspeha su blokade u procesu postavljanja i realizacije ciljeva. Realno sagledavanje svojih kapaciteta i prihvatanje rizika su mnogo bolja pozicija koja će nas ohrabriti da se upustimo u ovu avanturu. Fleksibilnost u razmišljanju i spremnost na neuspeh nam neće dozvoliti da odustanemo kada naiđemo na prepreku. Pomoći će nam da je preskočimo, zaobiđemo, a ako je potrebno, krenemo drugim putem, iz početka. “Mislite da možete ili mislite da ne možete. U oba slučaja ste u pravu.“ Henri Ford
„Huh! Ne mogu više. Teško je. Ne ide tako lako. Predaleko je cilj.“
Istrajavanje, čak i onda kada je zaista teško, jedan je od najvažnijih preduslova za realizaciju cilja. Često se dešava da odustanemo, ponekad i kada smo sasvim blizu kraja. Velika je razlika između 95% i 100% ostvarenog cilja. Biti istrajan je samodisciplina, a ona je u našim rukama. Evo kako je Tomas Edison jednostavno opisao svoju istrajnost: „Kad konačno odlučim da je rezultat vredan napora, krenem i vršim eksperimente sve dok ne dođem do njega.“
Na kraju, možemo da zaključimo da ciljevi jesu moćno oruđe. Neko ume spretno da barata njime, neko ne. Dobra vest je da postavljanje ciljeva jeste veština koja se može razviti i naučiti. Zato, pokušavajte, vežbajte i usavršite ovu veštinu – može vas odvesti tamo gde ste oduvek želeli da budete.
