Multitasking te usporava
Prelazak sa jednog zadatka na drugi može izazvati mentalne blokade koje te mogu usporiti. Multitasking dovodi do ”troškova promene zadataka“ili negativnih efekata.
Promena fokusa nas takođe sprečava da se oslanjamo na automatsko ponašanje da bismo brzo završili zadatke. Kada smo fokusirani na jedan zadatak, možemo da radimo na ”autopilotu“, dok izvršavanje više zadataka istovremeno zaobilazi ovaj proces i zbog toga imamo tendenciju da radimo sporije.
Multitasking te ometa
Oni koji obavljaju više zadataka istovremeno, mogu se osećati više rasejanim od ljudi koji se fokusiraju na jedan po jedan zadatak. Ovo ima smisla kada uzmemo u obzir da se, po navici, ljudi koji obavljaju više zadataka iznova fokusiraju na novi zadatak, odvlačeći pažnju sa prvobitnog.
Multitasking narušava izvršnu funkciju
Multitaskingom upravljaju izvršne funkcije u mozgu. One kontrolišu i upravljaju kognitivnim procesima i određuju kako, kada i kojim redosledom se izvršavaju određeni zadaci. Postoje dve faze procesa izvršne kontrole:
- promena cilja – odluka da se radi jedna stvar umesto druge
- aktivacija pravila – prelazak sa pravila jednog zadatka na pravila za novi zadatak
Kretanje kroz ove faze može trajati samo nekoliko desetinki, što nije velika stvar kada slažeš veš i gledaš televiziju ili slušaš muziku u isto vreme. Međutim, ako si u situaciji u kojoj su bezbednost ili produktivnost važni, na primer kada voziš, čak i desetinka može biti kritična.
Multitaskeri često greše
Multitasking može umanjiti naš učinak i učiniti nas sklonijim greškama, ali takođe zbog njega možemo imati niže performanse. Raditi nekoliko različitih stvari istovremeno može ugroziti kognitivne sposobnosti, čak i kod ljudi koji često obavljaju više zadataka.
Istraživanja sugerišu da ljudi imaju tendenciju da precenjuju svoju sposobnost da obavljaju više zadataka, a ljudima koji imaju ovu naviku najčešće nedostaju veštine koje su potrebne da bi bili efikasni u tome.