Asertivni ples kroz tri koraka i malo više pitanja

Prvi korak – Cilj

Kroz dugogodišnje iskustvo u radu na temi asertivnosti, veoma često sam se susretala sa pitanjima: „Kako ja treba da se ponašam u toj situaciji? Ili druga verzija: „Kako da odreagujem?“

A moj odgovor je uvek bio: „Šta je tvoj cilj, odnosno – šta želiš da kažeš/uradiš u toj situaciji?“ Pauza.

Nakon što bi učesnici razmislili i rekli šta je njihov cilj proveravali smo da li je taj cilj realno ostvariv i da li uključuje poštovanje drugih, kao i samopoštovanje što su ključni kriterijumi za asertivnost.

Ovaj prvi korak, definisanje komunikacijskog cilja i proveravanje tog cilja, u praksi veoma često izostaje i može da bude kočnica za dalju komunikaciju, iako deluje vrlo jednostavno. Definisanje komunikacijskog cilja podrazumeva da nam je jasno šta mi želimo ili šta mislimo o određenoj situaciji i da to onda jasno iskomuniciramo. Da bismo to znali i umeli potrebno je da razvijamo samosvesnost i da se „propitujemo“ i pratimo. Potrebno je da znamo šta želimo i šta nam je važno. To veoma često nije lako. Podrazumeva da tačne odgovore tražimo u sebi, a ne u drugima. Uključuje samoodgovornost za pravljenje izbora i komuniciranje izbora, a nekada bi bilo tako lakše da nam neko kaže tačan odogovor na pitanje.

Nema instant, nema brzo, ali se isplati, i budemo zahvalni sebi na kraju što smo sami sebe naučili da prepoznajemo taj prvi korak i što znamo kako da odgovorimo na to pitanje.

 

Drugi korak – Motivacija i ohrabrivanje za promenu

„Kada znam šta želim, da li sam spremna da se upustim u tu situaciju? Da li ću moći? Da li ću nešto pokvariti?

Ovo su jako važna pitanja u procesu razvoja veština asertivnosti, jer neko će zaista odreagovati negativno kada ga prvi put odbijete. Neka situacija će biti neprijatna sama po sebi. Neko ko je naučio da na agresivan način ostvaruje svoj cilj će se možda susresti sa situacijom da mu neće uspeti iz prve, što mu se neće dopasti. I kako dalje?

Opet uz pomoć pitanja, odnosno motivisanjem sebe preko odgovora na sledeća pitanja.

Šta se dešava ako „odigram po starom“? Odgovorite iskreno na ovo pitanje. (Biću nezadovoljna, opet ću raditi ono što ne podnosim i biti besna; Smoriću se ako odem na kafu sa…; Ostvariću cilj, ali će me ljudi i dalje izbegavati.)

Šta ja dobijam ako se ponašam asertivno? Navedite sve pozitivne posledice i zamislite ih što življe (Ne radim nešto što sam uvek mislila da moram ja da radim, osećam se sjajno jer znam da od mene zavisi; Uživam, jer ne moram da se družim sa nekim ko mi ne prija; Imam dobre relacije, jer me ljudi ne izbegavaju više zbog agresivnog ponašanja.).

Koje su moguće negativne posledice asertivnog ponašanja i da li ja prihvatam, mogu i želim da podnesem potencijalno negativne posledice? (Možda će se naljutiti i biće neprijatno, ali mi je dugoročno važnije da postavim granicu i to me ni na koji način ne ugrožava.)

 

Treći korak – Akcija!

Ključno pitanje: „Da li želiš da radiš na razvijanju asertivnosti?“

Ako je odgovor „Da“, onda se naoružaj prethodnim pitanjima, i još važnije – odgovorima, i samo napred u akciju.

Nema urođene asertivnosti, svako može da je razvije ako želi. Kao i sa ostalim veštinama u životu, nekome će ići brže i lakše, a neko će se malo više pomučiti. Kao i kod ostalih veština, uspeh dolazi sa trudom, vežbom i našom željom da se razvijamo.

Za razvijanje veština asertivnosti najbolja opcija su treninzi asertivnosti, na kojima se sa iskusnim predavačem prorađuje ova tema i provežbavaju tehnike konstruktivne komunikacije.

 

Autor: Dragana Okanović