Objavljeno
Više od polovine (65%) Amerikanaca ima doživljaj da su izloženi stresu koji ih dovodi do ivica njihove izdržljivosti.
Izvor: Bellevue University 
30% zaposlenih često ili veoma često osećaju sagorevanje ili su izloženi stresu na poslu, 27% osećaju da ih posao emocionalno iscrpljuje, a 42% se oseća potrošenim na kraju radnog dana.
Izvor: Families and Work Institute
37% zaposlenih koji ne postižu odgovarajući balans kažu da je porodica prva na udaru, za nju imaju najmanje vremena. Odmah potom nemaju vremena za sebe i za bilo kakvo opuštanje.
Izvor: SHRM 
Kod nas je situacija još alarmantnija. Tako je u jednom istraživanju pokazano da čak 60% zaposlenih prelazi granicu klinički značajnog nivoa stresa na radu.
Izvor: Popov & Popov, 2012; doi: 10.1007/s10942-012-0157-5
Balans ili harmoniju poslovnog i privatnog života ne možemo posmatrati kao jednačinu, odnosno kao vagu sa ujednačenim tasovima. Takođe, težina se tokom vremena pomera u korist poslovnog, odnosno privatnog života. Nema savršene mere balansa za svakoga od nas i za sva vremena.
Tek pošto posložimo prioritete u životu ili određenom životnom periodu, vreme je da između njih i balansiramo. Često smo u situaciji da žongliramo sa prioritetima, ali je i tada postizanje ravnoteže veoma važno.
“More with less” iliti “Sa što manje uraditi/postići što više” čest je imperativ modernog poslovanja. Štedeći materijalne resurse i vreme često ne štedimo zaposlene, odnosno sebe.
Odluku da balansiramo između poslovnog i privatnog života moramo doneti sami, i sami snositi odgovornost za težinu oba tasa. Odgovornost Kompanije nije da nam to omogući, ali je odgovorna ona koja nam u tome pomaže. Takvoj kompaniji ćemo biti posvećeni i njenu dobru nameru nećemo izneveriti.
Kako kompanija može da nas podrži u našoj ličnoj odluci da balansiramo između poslovnih zahteva i privatnog života? Tako što će kreirati radno okruženje u kojem je obezbeđeno da:
  • roditelji sa decom predškolsog uzrasta imaju povlastice (skraćeno radno vreme, više dana odmora, dečiji vrtić, …)
  • radno vreme bude flekisbilno gde je to moguće
  • se posao obavlja od kuće
  • poslovni bonton bude obaveza, a ne izbor
  • godišnji odmor bude neizbežan
  • …..
Naravno, alati kao ovi ne smeju za posledicu imati još duže ostajanje na poslu ili obavljanje više od uobičajenog obima posla.
Mogućnosti i predlozi su brojni. Kompanije koje imaju svest o značaju održavanja harmonije u životima zaposlenih u cilju povećane produktivnosti na poslu, ozbiljno se posvećuju definisanju radnog okruženja u kojem je takva harmonija moguća ili čak obavezna.
A oni među njima koji se ne plaše uključivanja stručnjaka u rad sa zaposlenima, opredeljuju se i za Programe podrške zaposlenima i članovima njihovih porodica u rešavanju životnih problema. Takvi programi uglavnom podrazumevaju profesionalno savetovanje na različite teme, ali i coaching, individualne i grupne stres-menadžment programe, programe relaksacije i dr.
Možemo li, nakon svega, zaključiti da je harmonija između poslovnog i privatnog života u stvari svakodnevno pronalaženje zadovoljstava i uspeha u poslu, porodici, sa prijateljima i konačno u sebi samima, ma koliko ta zadovoljstva i uspesi bili veliki ili mali? Kada nam jedan običan dan postane luksuz, smatrajmo da je alarm uključen.
A jedan potpuno nov pogled na proporciju poslovnog i privatnog života predlaže nam profesor James W. Vaupel iz danskog Max-Planck istraživačkog centra:

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi Akismet da bi sprečio spam.- Saznajte kako se podaci iz Vaših komentara obrađuju.