Da li je moguća harmonija poslovnog i privatnog života?

Više od polovine (65%) Amerikanaca ima doživljaj da su izloženi stresu koji ih dovodi do ivica njihove izdržljivosti.

Izvor: Bellevue University

30% zaposlenih često ili veoma često osećaju sagorevanje ili su izloženi stresu na poslu, 27% osećaju da ih posao emocionalno iscrpljuje, a 42% se oseća potrošenim na kraju radnog dana.

Izvor: Families and Work Institute

37% zaposlenih koji ne postižu odgovarajući balans kažu da je porodica prva na udaru, za nju imaju najmanje vremena. Odmah potom nemaju vremena za sebe i za bilo kakvo opuštanje.

Izvor: SHRM

Kod nas je situacija još alarmantnija. Tako je u jednom istraživanju pokazano da čak 60% zaposlenih prelazi granicu klinički značajnog nivoa stresa na radu.

Izvor: Popov & Popov, 2012; doi: 10.1007/s10942-012-0157-5

Balans ili harmoniju poslovnog i privatnog života ne možemo posmatrati kao jednačinu, odnosno kao vagu sa ujednačenim tasovima. Takođe, težina se tokom vremena pomera u korist poslovnog, odnosno privatnog života. Nema savršene mere balansa za svakoga od nas i za sva vremena. Tek pošto posložimo prioritete u životu ili određenom životnom periodu, vreme je da između njih i balansiramo. Često smo u situaciji da žongliramo sa prioritetima, ali je i tada postizanje ravnoteže veoma važno.

“More with less” iliti “Sa što manje uraditi/postići što više” čest je imperativ modernog poslovanja. Štedeći materijalne resurse i vreme često ne štedimo zaposlene, odnosno sebe. Odluku da balansiramo između poslovnog i privatnog života moramo doneti sami, i sami snositi odgovornost za težinu oba tasa. Odgovornost kompanije nije da nam to omogući, ali je odgovorna ona koja nam u tome pomaže. Takvoj kompaniji ćemo biti posvećeni i njenu dobru nameru nećemo izneveriti.

Kako kompanija može da nas podrži u našoj ličnoj odluci da balansiramo između poslovnih zahteva i privatnog života? Tako što će kreirati radno okruženje u kojem je obezbeđeno da:

roditelji sa decom predškolsog uzrasta imaju povlastice (skraćeno radno vreme, više dana odmora, dečiji vrtić, …)
radno vreme bude flekisbilno gde je to moguće
se posao obavlja od kuće
poslovni bonton bude obaveza, a ne izbor
godišnji odmor bude neizbežan…

Naravno, alati kao ovi ne smeju za posledicu imati još duže ostajanje na poslu ili obavljanje više od uobičajenog obima posla.

Mogućnosti i predlozi su brojni. Kompanije koje imaju svest o značaju održavanja harmonije u životima zaposlenih u cilju povećane produktivnosti na poslu, ozbiljno se posvećuju definisanju radnog okruženja u kojem je takva harmonija moguća ili čak obavezna.

A oni među njima koji se ne plaše uključivanja stručnjaka u rad sa zaposlenima, opredeljuju se i za programe podrške zaposlenima i članovima njihovih porodica u rešavanju životnih problema. Takvi programi uglavnom podrazumevaju profesionalno savetovanje na različite teme, ali i coaching, individualne i grupne stres-menadžment programe, programe relaksacije i dr.

Možemo li, nakon svega, zaključiti da je harmonija između poslovnog i privatnog života u stvari svakodnevno pronalaženje zadovoljstava i uspeha u poslu, porodici, sa prijateljima i konačno u sebi samima, ma koliko ta zadovoljstva i uspesi bili veliki ili mali? Kada nam jedan običan dan postane luksuz, smatrajmo da je alarm uključen.

A jedan potpuno nov pogled na proporciju poslovnog i privatnog života predlaže nam profesor James W. Vaupel iz danskog Max-Planck istraživačkog centra.

Autor: dr Boris Popov