Multitasking

Multitasking te usporava

Prelazak sa jednog zadatka na drugi može izazvati mentalne blokade koje te mogu usporiti. Multitasking dovodi do ”troškova promene zadataka“ili negativnih efekata.

Promena fokusa nas takođe sprečava da se oslanjamo na automatsko ponašanje da bismo brzo završili zadatke. Kada smo fokusirani na jedan zadatak, možemo da radimo na ”autopilotu“, dok izvršavanje više zadataka istovremeno zaobilazi ovaj proces i zbog toga imamo tendenciju da radimo sporije.

Multitasking te ometa

Oni koji obavljaju više zadataka istovremeno, mogu se osećati više rasejanim od ljudi koji se fokusiraju na jedan po jedan zadatak. Ovo ima smisla kada uzmemo u obzir da se, po navici, ljudi koji obavljaju više zadataka iznova fokusiraju na novi zadatak, odvlačeći pažnju sa prvobitnog.

Multitasking narušava izvršnu funkciju

Multitaskingom upravljaju izvršne funkcije u mozgu. One kontrolišu i upravljaju kognitivnim procesima i određuju kako, kada i kojim redosledom se izvršavaju određeni zadaci. Postoje dve faze procesa izvršne kontrole:

1. promena cilja – odluka da se radi jedna stvar umesto druge
2. aktivacija pravila – prelazak sa pravila jednog zadatka na pravila za novi zadatak

Kretanje kroz ove faze može trajati samo nekoliko desetinki, što nije velika stvar kada slažeš veš i gledaš televiziju ili slušaš muziku u isto vreme. Međutim, ako si u situaciji u kojoj su bezbednost ili produktivnost važni, na primer kada voziš, čak i desetinka može biti kritična.

Multitaskeri često greše

Multitasking može umanjiti naš učinak i učiniti nas sklonijim greškama, ali takođe zbog njega možemo imati niže performanse. Raditi nekoliko različitih stvari istovremeno može ugroziti kognitivne sposobnosti, čak i kod ljudi koji često obavljaju više zadataka.

Istraživanja sugerišu da ljudi imaju tendenciju da precenjuju svoju sposobnost da obavljaju više zadataka, a ljudima koji imaju ovu naviku najčešće nedostaju veštine koje su potrebne da bi bili efikasni u tome.

---

 

Dakle, iako multitasking možda deluje kao odličan način za povećanje produktivnosti, možemo zaključiti da je upravo – suprotno.

Gledaj na multitasking kao žongliranje sa previše loptica u vazduhu. Dok pokušavaš da držiš sve u pokretu, često ćeš ispustiti neke od njih, odnosno – pažnja se ”razleti”, a svaki zadatak dobija samo delić.

Kako da prekineš naviku multitasking-a?

Ako osećaš da multitasking negativno utiče na tvoj život, moguće je napraviti neke promene koje će povećati tvoju produktivnost i efikasnost. Sledeći put kada te dočeka više zadataka, brzo proceni različite stvari koje pokušavaš da postigneš. Zatim odredi na koji zadatak moraš prvo da se fokusiraš.

Evo i kako:  

1. Ograniči broj stvari kojima ”žongliraš” u bilo kom trenutku na samo jedan zadatak. Ako treba da radiš na više stvari odjednom, pokušaj da kombinuješ ”automatski” zadatak sa nečim što zahteva više pažnje, kao što je razgovor.

2. Koristi pravilo 20 minuta. Umesto da stalno prelaziš sa jednog zadatka na drugi, pokušaj da u potpunosti posvetiš pažnju jednom zadatku 20 minuta pre nego što pređeš na drugi.

3. Raspodeli svoje zadatke. Ako imaš problem da se odupreš želji da proveriš svoj mejl ili se baviš nekim drugim zadatkom koji te ometa, zakaži određeno vreme u danu da se pozabaviš time. Spajanjem sličnih zadataka i postavljanjem vremena za njihovo rešavanje, možeš olakšati svom umu.

5. Ograniči ometanja. To ćeš učiniti tako što ćeš potražiti mirnije mesto za rad, isključiti telefon, i obaveštenja, alarme…
6. Vežbaj pažnju. Može ti biti od pomoći ukoliko u toku dana počneš da osvešćuješ kada obavljaš više zadataka istovremeno. Kada to osvestiš, moći ćeš da poboljšaš svoju sposobnost da se fokusiraš i usmeriš svoju pažnju na jedan po jedan zadatak.

Da bismo postigli optimalne rezultate – loptica po loptica – fokus na jedan po jedan zadatak, u datom trenutku.

Tako ćeš, umesto da pokušavaš da balansiraš više stvari odjednom, moći da radiš efikasnije, sa više pažnje i manje stresa. ✅